У буџету Брчко дистрикта за 2023. годину обезбијеђено 500.000 КМ за реконструкцију објекта “Задужбинe Крсмановића” коју је својевремено завјештао овом граду Љубо Крсмановић.
Када буде реконструисана “Задужбина Крсмановића” биће намијењена за културу, како је и завјештао Крсмановић, потомак једне од најстаријих, најугледнијих и најбогатијих српских трговачких породица у Брчком.
Српски члан Комисије за заштиту националних споменика БиХ Анђелина Ошап Гаћановић указала је на то ова некада велелепна грађевина коју је од срца поклонио српски добротвор своме народу чека обнову и налази се на петицији Комисије под врло чудним називом “Турски конзулат”.
“Ову задужбину задесила је судбина већине српских задужбина. Брисана им је српска задужбинарска историја, објекти су национализовани без исплата икакве противвриједности или као у овом случају предати трећим лицима”, изјавила је Срни Гаћановићева.
Према њеним ријечима, иако је у власништву Српске православне цркве /СПЦ/, у неким дијеловима овог објекта живе станари који уживају станарско право, а објекат је у изузетно лошем стању и препуштен физичком пропадању.
Према историјским изворима и научним подацима, “Турски конзулат” никада није постојао у Брчком.
“Још од 2013. године припремала се одлука за проглашење овог објекта националним спомеником, али увијек је било сукоба око имена. Али сада, када смо архивски дошли до научне и документарне грађе, нема сумње у његов идентитет српске задужбине, па је инсистирање на имену `Турски конзулат` апсурдно. И поред све документарне и научне грађе, као и неутемељености назива `Турски конзулат`, као и одбијања власника објекта /СПЦ/ да се објекат овако назове, друга два члана Комисије, бошњачки и хрватски члан, не одустају од намјере да ово добро са таквим називом ставе под заштиту БиХ”, нагласила је Гаћановићева.
Према њеним ријечима, апсурдно је да Комисија, институција БиХ чији су мисија и визија помирење народа кроз активну заштиту културног насљеђа, једнак третман три народа и три културе, у овом случају не успијева да преброди идеологију бошњачког члана и кадра, и буде објективна и стручна.
“Задужбина и завјештање задужбинара је светиња код Срба. Друштво има моралну и правну обавезу да омогући остваривање циљева којима је задужбинар био мотивисан у време оснивања своје задужбине. Због тога прихватање имена које је осмишљено да обрише светињу задужбине Љубомира Крсмановића и њен историјски значај за Србе у Брчком је неприхватљиво, а и неморално. То нећемо допустити”, истакла је Гаћановићева.
Сандра Лукић са Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци рекла је Срни да назив “Турски конзулат” на кући српског добротвора, на имовини СПЦ, представља још један покушај историјског ревизионизма и негирања српског постојања у БиХ.
Према њеним ријечима, нема основа за тврдњу да је ова кућа Крсмановића у периоду од 1878. до 1918. могла да служи као “Турски конзулат”, узимајући у обзир чињеницу да је Аустроугарска монархија у периоду од 1878. до 1908. имала окупациону управу у БиХ, а сувернитет над БиХ је и даље имало Османско царство, односно султан.
“Тек након анексије 1908. стварају се услови за отварање османског конзулата у БиХ јер султан губи суверенитет над БиХ која постаје саставни дио Аустроугарске монархије. Царски османски генерални конзулат у Сарајеву отворен је 1910. године. Овим је потврђено да је Османско царство званично страна земља која има конзуларно представништво у БиХ, и у Сарајеву, а не у Брчком”, рекла је Лукићева.
Љубо Крсмановић поклонио је 1899. године своју родну кућу у Брчком Српској православној црквено-школској општини у Брчком, на којој и данас стоји табла са ћириличним натписом “Задужбина Љубомира и Олге Крсмановић”.
Кућа се налази у Српској Вароши и према Душану Ристићу, аутору књиге “Стари српски трговци у Брчком”, у њој су били смјештени Прво српско дјечије забавиште, Виша српска дјевојачка школа, Српска читаоница, просторије Српског пјевачког друштва “Вијенац”, те учитељски станови на спрату.
Кућа постаје центар културних дешавања и окупљања Срба Брчког.
У објекту се првобитно налазио хотел под називом “Босна”, а народ ју је све до данас познавао под именом “Дворана” и “Дворана Крсмановић” због импресивних димензија у времену у коме је грађен и јер су у приземљу објекта биле смјештене дворане Крсмановићевог хотела “Босна”.
Извор: СРНА
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.