Ватиканска банка објавила је извјештај за 2016. годину, а у њему се наводи да шесторица чланова Кардиналске комисије за надзор дјеловања Института за религијска дјела, познатог и као Ватиканска банка, у њој чувају милионе.
Хрватски портали неслужбено сазнају да није ријеч о приватном новцу кардинала, али и даље није познато чији је новац.
Према извјештају, Надзорни одбор добија годишње 264.500 евра, директорат 299.300, а ревизија 83.000 евра.
Медији напомињу да је прије мјесец дана, пар седмица уочи објављивања извјештаја, први главни ревизор ватиканских финансија Либеро Милоне поднио оставку.
Ватикан није навео разлог одласка главног “извођача” реформи које папа Фрањо жели да спроведе.
Финансијски стручњак Либеро Милоне, италијански вјерски лаик који је велики дио каријере провео у ревизорској кући “Дилојт/Туш” именован је 2015. године за главног ревизора Ватикана.
По његовом доласку, формирана је “тројка” задужена за модернизацију и надзор економског и финансијског система Ватикана, уз аустралијског кардинала Џорџа Пела /који је сада осумњичен за умијешаност у педофилску аферу у Аутралији/ и њемачког кардинала Рајнхарда Марxа, координатора Економског савјета.
Кардинал Пел, који се бави економским питањима Ватикана, открио је да су пронађене стотине милиона евра на рачунима бројних ватиканских одјељења, али нису били исказани у финансијским извјештајима, објавиле су агенције.
У тексту није наведено да је ријеч о злоупотребама, већ се објашњава да су ватиканска одјељења дуго имала “одријешене руке” у вођењу финансија.
Папа Фрањо покренуо је серију реформи да би ријешио проблем често нетранспарентних ватиканских финансија, укључујући обнову Ватиканске банке.
Извор: http://www.srna.rs
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.