У оквиру „Дана словенске писмености“ Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета Брчко“ синоћ је организовало предавање под називом „Статус српског језика данас“ проф. др Милоша Ковачевића, као и предавање „Српски говорни типови – темељи статуса српског језика“ проф. др Михајла Шћепановића.
Говорећи о статусу српског језика професор Ковачевић сматра да је једини и основни проблем заправо идентитетске природе будући да је, како је рекао, језик идентитетска ствар и у основи је сваког идентитета, а све што постоји у историји језика на овим просторима писано је ћирилицом.
„Данас је готово отимање за историју ћирилице између Бошњака, Хрвата и Срба. Срби се не отимају јер једноставно је опште позната ствар да је ћирилица од првих споменика српска и да ми немамо никаквих проблема да докажемо како је Мирослављево јеванђеље написано ћирилицо или Повеља Кулина бана или како је прије него што је било помена и о називу саме Херцеговине постојала српска ћирилица“, наглашава Ковачевић.
Према његовим ријечима највећи проблем српског језика који је био у задњих 20 година је данас превазиђен.
„Више нико не тврди да ово није заједнички језик – ово што само различито зовемо. Мало је несугласица око тога, заправо ако су то три варајанте истог језика, ког језика су то варијанте. То је главни и основни проблем“, истакао је професор Ковачевић.
Он каже да је о статусу српског језика најједноставније говорити овдје у Брчком јер је, како је рекао, Брчко је дистрикт и мјесто гдје се о статусу све зна и ништа не зна.
„Једноставно, шта год кажете о језику једна од страна неће бити задовољна и тако то иначе дјелује после распада бивше Југославије“, каже Ковачевић.
Говорећи о српском народном језику и говорним типовима српског језика професор Михајло Шћепановић каже да српски народни говори хране српски језик и чувају га.
„Чувају га на овај начин што морамо говорити о српском свијету, без обзира на вјере и исповјести, без обзира на оно – није битно како се ко крсти ….. и док се ми споразумијевамо без преводиоца зна се да припадамо једном свијету“, поручио је Шћепановић.
Дан словенске писмености и културе, 24. мај установљен је у част Ћирила и Методија, твораца азбуке и граматике, а православни вјерници га славе као успомену на просвјетитеље који су ширили писменост међу словенским народима.
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.