Према подацима Уније за одрживи повратак и интеграције БиХ, Босну и Херцеговину је у протекле три године напустило близу 70.000 људи, који су будућност потражили у Хрватској, Србији, Француској, Шведској, Норвешкој, Финској, САД-у па и на Исланду.
Један од трендва одласка је и Брчко дистрикт одакле се одселило 1.358 породица или 4075 особа.
Синиша Милић,шеф Одјељења за јавни регистар у Влади дистрикта каже да званично нема такве податке можда и из разлога јер они измичу званичним статистикама који се воде у Пододјељењу за лична документа будући да грађани нису у обавези да одјаве пребивалиште уколико ван Брчко дистрикта бораве краће од годину дана.
„Оно што су званични подаци у овој години је да је број оних који се одјављују са подручја дистрикта исти као и број оних који се пријављују.Ради се о пет до шест стотина људи годишње, рекао је Милић.
Мирхуниса Зукић, предсједница Уније за одрживи повратак и интеграције БиХ каже да земљу напуштају цијеле породице, што значи да купују карту у једном правцу и да не желе повратак.
„Што је посебно забрињавајуће, након великог одласка током ратних година, они који су се успјели вратити, сада поново одлазе“, каже Зукић.
Унија за одржив повратак и инеграције ово истраживање провела је у протекле три године директно на терену по мјесним заједницама.
Грађани Босну и Херцеговину напуштају најчешће из економских разлога, а у земљама у које одлазе наши грађани траже азил и често за то наводе необјективне разлоге.
„ Бојимо се да БиХ не би дошла у кризу управо са визним режимом, јер су била упозорења од стране Европске уније да БиХ мора водити рачуна да њени грађани у те земље долазе са неоправданим разлозима“, наглашава Зукић.
Она подсјећа да је Њемачка најавила један талас враћања људи у БиХ који не могу остати тамо изузев оних које она жели легалним путем запослити у Њемачкој као што је медицинско особље.
Истраживања говоре да је тренд одласка са подручја цијеле БиХ настављен посебно из Ливна, Томиславграда, Петровца, те Санског Моста гдје је забиљежен највећи тренд одласка људи.
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.