Драмски текстови Душана Ковачевића говоре о осјетљивим темама свакидашњице, и поред тога што је већина њих настала прије више од двије и по деценије , сваки је актуелан и животан, као да говори о времену у коме живимо. Ликови Душана Ковачевића функционишу у сваком амбијенту јужнословенског простора и они као да су рођени, стварани, писани за тај амбијент.
У оквиру пратећег програма Позоришних сусрета у Брчком синоћ је представљена монографија под називом „Сценски космос Душана Ковачевића“ у којој је сабрано све оно што је до сада урадио Ковачевић у оквиру свог вишедеценијског рада. Аутори Монографије су професор Срђан Вукадиновић и Јаков Амиџић, директор Сусрета у Брчком .
Радећи ову монографију успјели смо да скупимо највећи дио онога што је уважени академик урадио до сада и надам се да ћемо за коју годину урадити једно оволико допуњено издање ове монографије, истакао је овом приликом Јаков Амиџћ.
Проводећи присутне кроз монографију, професор Срђан Вукадиновић истиче да сценски космос Душана Ковачевића обухвата период од његове прве представе „Маратонци трче почасни круг“ која је премијерно изведена 1973. у позоришном атељеу у Београду па до септембра 2017. године.
Према његовим ријечима покушали су обухватити компелтан Ковачевићев позоришни, филмски и телевизијски ангажман.Позоришни дио обухвата четири цјелине, а то: Сусрети позоришта, затим ангажман Душана Ковачевића у босанскохерцеговачком позоришном амбијету , његове представе и његова дјела у јужнословенском амбијенту и четврти дио његове представе у свијету.
„Обрађене су три димензије његовог агажмана а не само списатељство, наравно њему је и највећа пажња посвећена будући да је Душан Ковачевићнеко ко је живи класик и то је онај класик који пропитује она два битна момента, два парадокса нечега што је калсика. Такође други и трећи његов агажман су јако битни, а то је његово редитељство како у позоришту тако и на филму и оно што је такође значајно то је улога продуцента односно управника Звездара театра, позоришта по коме се данас у региону мјере представе и настоје се да се оне граде, изграде и сервирају управо по параметрима које има Звездара театар.Неби то тако било да се Душан Ковачевић не налази на челу овог театра.У сваком случају није могуће без Душана Ковачевића бавити се данас ни умјетничком, ни естетском ни хуманистичком димензијом друштва, историје појединца и свега онога што чини јужнословенски простор, наглашава Вукадиновић.
Драмски текстови Душана Ковачевића говоре о осјетљивим темама свакидашњице, и поред тога што је већина њих настала прије више од двије и по деценије , сваки је актуелан и животан, као да говори о времену у коме живимо.Ликови Душана Ковачевића функционишу у сваком амбијенту јужнословенског простора и они као да су рођени, стварани, писани за тај амбијет.
„О Душану Ковачевићу говорио је његов дугогодишњи пријатељ и сарадник Слободан Иветић који је ради и као његов асистент на филмовима „Балкански шијун „ „Професионалац“ и многим другим, осврћући се овом приликом на спону Ковачевићевих позоришних драма и седме умјетности.
„Када споменемо име Душана Ковачевића прва асоцијација је писац, драмски писац који је написао 20 позоришних представа. Али поред те главне дјелатности је и његова додатна дјелатност – филм који је оставио дубок траг у седмој умјетности. Тих десетак филмова који су написани освајали су награде и временом су постали култни филмови . И та љубав и поштовање према његовим филмовима се преноси са генерације на генерацију.Његов филм „Ко то тамо пева „ проглашен је од стране филмских стваралаца и критичара најбољим филмом југословенске кинематографије од 1945. до 1995 године. У Југословенској кинотеци на списку од 50 најбољих српских филмова међу десет најбољих било је пет текстова и режија које је Душан радио, истакао је Иветић.
Представе изведене по текстовима Душана Ковачевића на Сусретима у Брчком давале су посебан печат фестивалу и његовом квалитету. Током 35 сусрета публика у Брчком је имала прилике видјети седам Ковачевићевих представа.
„Видјели смо се овдје прије десет година у истој овој сали и када сам сада долазио овдје био сам збуњен да је толико времена прошло. Драго ми је да сам у Брчком. Сматрам овај фестивал изузетно значајним он је у неку руку на свој начин наставак Стеријиних игара из оних добрих времена и овдје се зачиње поново та иста прича да се људи окупљају, да се осјећају пријатно и да размјењују своја искуства из разних крајева истог или сличног говорног подручја.Свако нека одабере шта му више прија, а најбитније у свему томе је да ми сада разговарамо и да нам није потребан преводилац што је за мене веома битно и важно, каже Ковачевић.
Прелиставајући ову монографију био сам и сам изненађен колико је података и колико пажње и педантности било потребно да се прикупе сви ти подаци са разних крајева свијета и свим ауторима који су учествовали. За неке од представа нисам ни знао да су игране.
Мој први комад су „Маратонци“ и он ми је отворио велика врата у Атељеу 212. Прича је била проблематична јер сам због бављења политиком 1968/69. године изгубио кредит и остао без могућности да се школујем. Незнам како се преживљавало.Нисам знао хоћу ли моћи да наставим школовање. Спасиле су ме Радио драме које су у то доба биле добро хонорарисане. На трећој години сам написао маратонце и они су изведени заједно са Радованом 1973 године. И тада је дошло до значајног прелома у моме раду – од човјека који је био бескућник до човјека који је на сцени Атељеа 212 имао два комада и моја примања су од нуле дошла на примања већа од оних које је имао декан факултета. То се десило мени. Радио сам најбоље што сам умео и врло рано сам схватио да сваки комад морате да урадите најбоље што умете у том дану, у том , не због вас него ако желите да се тај комад игра за десет или двадесет година мора да буде добро написан и занатски јако добро урађен. Морате да напишете причу која ће бити трајна и коју ће глумци вољети да играју, појаснио је Душан Ковачевић.
Душан Ковачевић је за своје стваралаштво награђен многобројним филмским, позоришним и професионалним наградама.Поред награда регионалног и националног карактера, Ковачевић је добитник и многих међународних награда.Филмови Душана Ковачевића приказани су на многим филмским фестивалима широм свијета.
Како је синоћ наглашено, дјела Душана Ковачевића и сам аутор својим учешћем и присуством на Сусретима позоришта у Брчком допринијели су спајању и повезивању континуитета Фестивала.
Фото: Дејан Ђурковић
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.