Чланови Удружења Ветерана Борачке организације Републике Српске (БОРС) данас су одржали конференцију за новинаре током које су јавности предочили жалбу Суду БиХ на пресуду Ђакићу и Кајтазију за почињене злочине на становништвом у Буквику и Буковцу у септембру 1992. године.
Жалбу преносимо у цјелости:
“У име Мјесне заједница Буквик, Мјесне заједнице Буковац, ОО Удружења породица погинулих бораца Републике Српске, Удружење породица српских несталих и погинулих бораца и цивила рата, Удружење ветерана Борачке организације Републике Српске – Брчко и Удружења ратних војних инвалида 1991. Републике Српске – Брчко, овим путем Вам се обраћамо како би смо Вас упознали са одређеним чињеницама, те изразили незадовољство на Вашу пресуду од 10.09.2018. године.
Мјесна заједница Буквик се налази удаљена око 15км југо-западно од Брчког. Простире се на територији од око 150 км/2, а састоји се од насеља Горњи Буквик, Доњи Буквик, Вујичићи, Гајеви, Лукавац и Џигуре, те засеока Баре и Стјепковица, као и Мјесна заједница Буковац. Сва ова мјеста су до почетка рата била насељена српским становништвом, док су се у окружењу налазила села насељена бошњачким и хрватским становништвом, и то од бошњачких села: Горњи Рахић, Ћосета, Чанде, Исламовац, Паланка, Брка, Ограђеновац и Маоча, а од хрватских села Доња Скакава, Пољаци, Горња Скакава, Дубраве , Босанска Бијела, Приједор, Уловић и Витановићи. Од 30. априла 1992. године, када су почели оружани сукоби на подручју тадашње општине Брчко, буквичка села су се нашла у потпуном окружењу. То подразумијева да су мјештани наведених буквичких села били потпуно одсјечени од остатка брчанске општине. Нису имали електричне енергије, телефонских веза, водовод је био искључен, није било дотока намирница нити пријеко потребних лијекова, нити било какве медицинске помоћи. Такво стање је трајало до половине септембра 1992. године или тачније четири мјесеца и десет дана. У таквој ситуацији и окружењу, мјештани наведених мјеста су се и рађали и умирали, уз стално присуство страха и ратних дејстава и детонација из околних мјеста.
Дана 11.09.1992. године. муслиманско – хрватске снаге, које су тада биле организоване у 108. ХВО бригаду за Босанску Посавину – Брчко, изводе напад на село Буковац и том приликом убијају 8 мјештана Буковца, заузимају село, а након заузимања села, домаћинства, породичне куће, дворишне зграде, пљачкају, а затим пале и уништавају. Заробљено становништво одводе у логоре на подручју сусједних муслиманских и хрватских села, гдје су исти изложени нехуманом поступању, тешком физичком и психичком злостављању, наношењу тешке душевне патње и бола. Дио становништва се успијева склонити у сусједни Буквик, који је већ у том периоду остао без свих залиха хране.
Акцију напада на Буковац извео је Први – ударни батаљон, 108. ХВО бригаде за Босанску Посавину – Брчко, на чијем челу се тада налазио Менсур Ђакић.
Дана 14.09.1992. године муслиманско – хрватске снаге (108. ХВО бригаду за Босанску Посавину – Брчко), изводе напад на Буквик из више праваца: из правца Витановића према Доњем Буквику и даље према центру Буквика, из правца Брке главним путем према Лукавцу и Доњем Буквику, затим из правца Горње Скакаве према српским кућама у Приједору и даље према Буквику, те из правца Маоче, Чанда и Ћосета, према Вујичићима, Гајевима и Џигурама.
Главни правац напада на Буквик, управо се одвијао од Витановића кроз Доњи Буквик према центру, а изведен је од стране Првог – ударног батаљона, 108. ХВО бригаде за Босанску Посавину – Брчко, на чијем челу се тада налазио Менсур Ђакић, који је тада лично на терену водио напад. На правцу тог напада, у дане 14. и 15. септембра 1992. године, убијено је 26 мјештана Буквика, Буковца и Витановића. Важно је напоменути да су од наведених жртава четири лица били инвалиди, једно лице је било малољетно, четири жене старије животне доби, три лица преко 80 година и тројица рањеника који су убијени у импровизованој болници, која се налазила у подруму једне куће. Такође, на наведеном правцу напада запаљена је и срушена Српска православна црква, Основна школа, Дом културе, а након заузимања села, домаћинства, породичне куће, дворишне зграде су опљачкане, а затим попаљене и уништене. Цјелокупно становништво је одведено у логоре на подручју сусједних муслиманских и хрватских села, гдје су исти изложени нехуманом поступању, тешком физичком и психичком злостављању, наношењу тешке душевне патње и бола.
Жртве које су биле обухваћене вашим предметом број: С1 1 К 024 207 17 КРИ, Брестовачки Милка и Брестовачки Радојка (које је убио Кајтази Бегзад), те рањеници Веселиновић Саво, Пурић Влајко и Радић Живан, само су дио страдалог становништва ових села које је Ђакић са својим војницима убио.
Вашом пресудом, жртве су поново повријеђене и понижене као и тада 1992. године, народ узнемирен, разочаран и огорчен. Разматрали смо више могућности протеста: испред Суда БиХ, протеста путем медија, блокирањем саобраћајница, међутим сматрамо да је за сада овај вид протеста најлогичнији, те апелујемо да другостепена пресуда не смије поново убити жртве Буквика и да извршиоци требају бити кажњени по заслузи! Питамо се, каква је то казна изречена Ђакићу, испод свих минимума и које су то олакшавајуће околности, за настале оволике жртве у буквичким селима!”
У Брчком, дана 26.09.2018. године
Мјесна заједнице Буквик Мјесна заједница Буковац
Предсједник Илија Јовичић Предсједник Радивоје Стјепановић
Удружење породица погинулих бораца Републике Српске – Брчко
Предсједник Јован Пудић
Удружење породица српских несталих и погинулих бораца и цивила рата,
Секретар Љубица Живановић
Удружење ветерана Борачке организације Републике Српске – Брчко
Предсједник Цвјетко Симић
Удружења ратних војних инвалида 1991. Републике Српске – Брчко
Предсједник Жељко Радовановић
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.