Пролазим испод прозора брчанске “Просвјете” једног уторка и чујем прим.Два прима? Три??
Бас прим!Један,други… Ено и пратње…Ту је и контра,дакле… Опсједнут трком,као уосталом и већина суграђана, промакне ми да разаберем још који инструмент,али радознао,поновим шетњу улицом Узуновића и у петак. Испод прозора СПКД “Просвјета” опет: чује се прим, неколико примова, имају и бас-гитару” или ми се причинило.Можда је ухо зарђало? Сјетим се времена с краја седамдесетих и почетком осамдесетих када сам у часној улози свједока доживљавао оснивање тамбурашког оркестра…и жељан мекшег звука тамбуре, инспирисан тим догађајима и стихове сам писао:
Микрофони нападају лијепа људска уста
Круни се севдах и уха више нема
Само још последњи звук тамбура
У сјећању нашем титра…
Улазим једног уторка у просторију “Просвјете”…Петнаестак дјечака с инструментима у руци а испред њих ноте. Свирати на ноте, био је то некад појам. Орткестар! Некад је профессор Спасоје Јефтић оснивао и Тамбурашки и Џез и Лимену глазбу…И мјешовити градски хор… Мисао ми прекиде почетак још једне пробе коју стартује главом и примом управо Спасоје Јефтић,професор. У пензији.Тако се каже, мада за таквог барда нема пензије.Дакле, и даље помаже младима да стигну до музичког образовања и свом граду да не зарђа без тамбура… Ако се и даље наставим сјећати времена у коме је ово мало мисто имало Џез оркестар, пропустићу пробу Тамбурашког оркетра, пропустићу да упознам Табураше професора Јефтића.
Снимим прва трзања и питам професора шта смо чули.
– Ово је “Поскакуша”,- каже непоправљиви ентузијаста,коме радни дан вјероватно траје 25 сати. – Још вјежбамо.Још није готово… Захваљујући некадашњем Градоначелнику Мирославу Гаврићу и захваљујући Влади Брчко дистрикта БиХ набавили смо комплет тамбурашке солистичке инструменте: 6 примова, 6 бас примова, бугарију… недостају нам тамбурашко чело и тамбурашки бас…Надамо се да ће нам наша добра Влада и то набавити? А дјечаци? Од првог до деветог разреда. Има и средњошколаца. Радимо непуну годину дана…Сви раде нотално,писмени су али нам треба још… Наступали смо на ХИТ-телевизији,неколико пута у Дому културе… Траже нас на БНТВ и РТВРС да наступимо…План је да радимо и мало теже композиције… Путујемо. И ми ћемо са Фолклорним ансамблом Просвјете… Придружују нам се и старији чланови.Помажу нам својим знањем и искуством уз тамбуру…
Покушавам и успијева ми да сазнам понешто о инструментима. Први ми помаже осмогодишњи Милан Суботић: – Ово што држим у рукама је ПРИМ.Управо смо свирали “Банаћанско коло”. Други сам разред,одличан ученик…Ово је најтиши тамбурашки инструмент, најмањи,али најважнији у оркестру…Без њега нема ритма и солирања.
Изабрао сам га јер одговара мојој величини… Имамо пробе уторком и петком…Свирам ја још један инструмент – клавир …Па ти си одличан музичар, на брзину скројим закључак, а Милан ће: – Какав сам музичар питајте професора.
Благо вама кад овдје лијепо трошите вријеме!, опет је новинар хтио да буде паметан у закључку а Суботић-примаш, рече: – Па,нисам баш дошао овдје да трошим вријеме.Дошао сам да учим и да свирам…
Прилазим крупнијем дјечаку и већем инструменту. – Ово је бас прим,појашњава ми тринаестогодишњи Борис Летић,- ученик сам 4 основне школе.Почели смо да вјежбамо у новембру 2013.године…И родитељи су задовољни нашим брзим усапјехом.Мислим да ћу наставити без обзира што сам и ученик хармонике у Музичкој школи…Имамо наступа, лијепо је, савладавамо трему и све смо бољи…
Радознао, прилазим слиједећем инструменталисти: Ја сам Спасоје Суботић, имам 14 година идем девети разред у прву основну школу,ово је бугарија. Овај инструмент се разликује од прима зато што је већи инструмент и зато што они свирају ноте а ја свирам акорде. Лакше ми је уз бугарију. Немам посебно драгу конпозицију.Свирам све врсте композиција а у слободно вријеме свирам и гитару…
Паузирам с питањима а дјечаци прате професора и свирају “Да зна зора,да зна зора”.Међу дјечацима у првом реду оркестра препознајем лице са паркета на одбојкашкој мрежи и молим да ми појасни: д али то примаш личи на одбојкаша.
Ја сам Алекса Гаврић, примаш и одбојкаш.У праву сте.Ја сам предпионир у МОК “Јединству” али сам и овдје примаш у оркестру. Исто ми је важно.Не раздвајам.Одличан сам ученик, 13 година осми разред у четвртој основној школи. Идем и на секцију енглеског…Прим учим око годину дана. Задовољан сам. Прим је супер…Овдје је и дружење битна ствар. Знамо основне ноте… Мало теже ми пада музика од одбојке: мора да се много вјежба. Свирамо за сада кола. Професор није строг. Понекад можемо и понијети инструмент кући да вјежбамо…
-Ја сам Ђорђе Илић, и ја сам примаш. Идем у четврту основну школу,осми разред. Да вам кажем још неколико ријечи о приму. Прим је најмањи инструмент. Многи сматрају да је прим вођа оркестра. Ја сам као мали мислио да само прим постоји као тамбурашки инструмент у оркестру. Мене је,заправо у оркестар и довео мој друг Алекса Гаврић који ми је рекао да је прим најлакше савладати. Имамо врсног професора па заједно савладавамо тешкоће. Ето,краће од годину смо све ово увјежбали…Немамо у оркестру, на жалост, још чело и бас али помажу нам старији …
На крају пробе,која заврши композицијом “Ај чија фрула овим шором свира”, сазнајем да уз зимски распуст почиње и зимска школа тамбуре. Професор Спасоје Јефтић позива све младе који желе да вјежбају да се јаве у СПКД “Просвјета”…
Излазим из тамбурашке учионице ведрији јер је на помолу оснивање својеврсне школе тамбуре. Тамбураши професора Јефтића у СПКД “Просвјета” Брчко су само зачетак нечега крупног што ће помоћи свима да лакше чују пјесму. Доста смо и слушали олују!
Одлучујем:већ слиједећу пробу слушам у живо.Не морам прислушкивати под прозорима “Просвјете”- несигуран да ли то сви примови свирају мелодију или само први прим. Подијелио је то већ професор Јефтић па ће други примови терцирати мелодији. А кад се у оркестру учврсти бас? Неко га зове бегеш. Па контра, која ће заједно са басом комплетирати хармонске тонове у ритму у коме је композиција… Идуће године ће се појавити и чело. Па онда трећи бас прим…
Еј чија тамбура овим шором свира?
А могло би се десити и отварање одсјека за прим (тамбуру) у Музичкој школи?О томе ћемо други пут. Сад смо тек упознали Тамбураше професора Јефтића…
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.