Један од најекстремнијих облика кршења људских права, трговина људима је евидентирана и у Босни и Херцеговини.
У Босни и Херцеговини је у 2021. години евидентирано 57 потенцијалних жртава, од којих је 50 дјеце.
У 2022. години је од 38 евидентираних жртава трговине људима 29 дјевојчица и дјечака, поручено је на завршној конференцији пројекта “Јачање локалних капацитета у борби против трговине људима”, која је одржана у Сарајеву.
Догађај је окупио представнике релевантних институција власти, невладиних и међународних организација, чланове мобилних идентификацијских тимова.
“Проблем трговине људима, који је један од најекстремнијих облика кршења људских права, поготово дјечијих људских права, је јако присутан у Босни и Хецеговини. У 2021. години евидентирано је 57 потенцијалних жртава, од којих је 50 дјеце. Прошле године је евидентирано 38 потенцијалних жртава, а 29 је било малољетних лица”, изјавила је Драгана Булић, директорица невладине организације Ворлд Вижн у БиХ.
Истакла је да се на основу ових података може закључити да су 70 посто потенцијалних евидентираних жртава малољетна лица.
У сарадњи са партнерима, Ворлд Вижн БиХ је у протекле три године пружио подршку превенцији и сузбијању трговине људима, са фокусом на дјецу. У 30 заједница-кантона су развијени протоколи за превенцију и поступање у случајевима просјачења и других облика експлоатације дјеце.
Протоколи су успостављени на локацијама на којима је евидентиран велики број дјеце која просјаче, а прописују начин превенције и поступања са потенцијалним жртвама.
“Овај проблем се рјешава на системски начин дуги низ година”, казала је Булић.
Како је казала, дјецу на просјачење у великој мјери тјерају и родитељи.
“Али, најчешће се ради о организованом криминалу у којем су дјеца изнајмљивана људима који су починиоци ових тешких кривичних дјела, који немилосрдно дехуманизирају и грубо крше дјечије достојанство и права. Имамо и друге облике трговине – ране бракове у којима се дјеца удају или жене за новац”, појаснила је Булић.
Свјесни потребе теренског рада у превенцији и препознавању трговине људима, подржали су рад и успоставили мобилне тимове за идентификацију потенцијалних жртава трговине људима на седам стратешких локација: Бања Лука, Бихаћ, Бијељина, Мостар, Сарајево и Тузла.
Само у првом кварталу 2023. године, мобилни тимови у Тузли и Сарајеву су евидентирали и затекли 208 одраслих и дјеце у просјачењу, од којих су петеро дјеце идентифицирали као потенцијалне жртва трговине људима и измјестили на сигурно.
“Пуно је урађено али још јако пуно тога је испред нас. Позиван наше суграђане који из најбоље намјере често подржавају, не знајући, овај проблем, дајући дјеци која просе на улицама новац”, додала је Булић.
Самир Ризво, помоћник министра сигурности БиХ и државни координатор за борбу против трговине људима и илегалних миграција, рекао је да је Босна и Херцеговина захваћена феноменом трговине људима, као и остале земље у региону и шире.
“Годинама радимо да превенирамо и што је могуће више сузбијемо трговину људима. Међутм, она опстаје јер постоје сви фактори у друштву који доприносе да трговина људима настане и да опстаје. Дјеца су најрањивија категорија и највећи број идентификованих жртава трговине људима јесу управо дјеца, било да се ради о сексуалној експлоатацији, радној, присилном, организованом просјачењу…”, појаснио је Ризво.
Наталиа Шушак, службеник за људска права у америчкој Амбасади, казала је да Сједињене Америчке Државе врло озбиљно схватају трговину људима.
“Јако смо охрабрени побољшањем у напорима у процесуирању трговине људима на државној разини и Федерацији у протеклој години. Укупни резултати власти БиХ у борби против трговине људима још увијек нису задовољавајући”, додала је Шушак.
Извор: БХРТ
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.