Прије десет година нисмо вјеровали да ће један од највећих проблема са којим ће се суочити привреда у Босни и Херцеговини бити одлив радне снаге и да ћемо морати увозити раднике из иностранства, рекао је у интервјуу за “Независне новине” Зоран Тегелтија, директор Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ.
Говорећи о економским изазовима, Тегелтија је нагласио да је Босни и Херцеговини потребан нови Закон о ПДВ-у, који би зауставио “играње са стопама ПДВ-а”, као и да прича о увођењу диференциране стопе ПДВ-а зависи од ситуације са прикупљеним приходима.
“Кључни проблеми у економији су се почели појављивати у тренутку појаве пандемије вируса корона, дошло је до кидања ланаца снабдијевања, сви су затворили своје домаће тржиште и једноставно није било начина ни сигурности на тржишту ни за извоз ни за увоз”, казао је.
Наставили су се и продубили кризама са почетком рата у Украјини и тај тренд, нажалост, још траје, мишљења је Тегелтија.
“То је за собом повукло катастрофална помјерања цијена енергената и хране и питање инфлације, са којом се до данашњег дана боримо. То је даље за собом покренуло питање монетарне власти у најразвијенијим земљама свијета, које сваки дан повлаче неке потезе који на мале економије негативно утичу. Нама је најизазовније кретање привредног раста у земљама западне Европе јер смо у огромној мјери наслоњени на њих. Привреда Босне и Херцеговине се у овом тренутку сусреће са проблемом цијене капитала са једне стране, а са друге високим цијенама и хране и енергената, те поремећеним ланцима снабдијевања. Оно што досад није био проблем за нас и са којим се нисмо толико сусретали јесте радна снага. Наша привреда све више почиње да увози раднике за поједина занимања. Ови проблеми ће трајати још годину-двије дана, односно док се не стави инфлација под контролу.”
Када је у питању УИО БиХ, чињеница је да приходи од индиректних пореза расту.
“За шест мјесеци ове године УИО је наплатила пет милијарди КМ прихода, а ако узмемо у обзир да су приходи у другој половини године нешто већи него у првој, мислим да је циљ да приходи буду 10,3 милијарде КМ. Имали смо одређени страх како ће се кретати приходи, јер је планирани раст индиректних прихода од три одсто у односу на извршење прошле године. Међутим, показатељи и процјене у задња два мјесеца нам дају оптимизам да ће резултати бити јако добри.”
То је модел који је познат, али је све и даље у теорији. Ту, по мишљењу Тегелтије, постоје два проблема. Повећање стопе ПДВ-а ће сигурно са једне стране довести до раста цијена. Са друге стране, морао би се обезбиједити аутоматизам да се тај дио доприноса који су послодавци плаћали за своје раднике преточи у њихово примање.
“Наравно, остаје проблем да је ситуација врло компликована са позиције пензионера. Ви немате тај аутоматизам, не можете то да обезбиједите. Такође, мислим да би било поприлично компликовано то дефинисати у Федерације БиХ. Република Српска има чист механизам и сви трошкови су унутар ФЗО РС. У Федерацији БиХ су обавезе плаћања мислим на кантоналним фондовима. Али, све се то може модификовати уколико се донесе одлука. Сам модел ђелује врло ефикасно и убједљиво са становишта јавности, али са становишта имплементације вјероватно би било много више проблема. Наравно да разумијемо приједлог послодаваца, јер на тај начин сви они људи који се налазе у сивој зони, они су корисници производа и плаћају ПДВ, па је процјена да ни они не би ништа изгубили. Јединствена стопа од 21 одсто, по мом мишљењу, била би енормно висока, али ако не плаћате здравствено, могло би се о томе размислити.”
На рачунима Управе налази се више од 220 милиона КМ од путарине, који нису распоређени, и због инфлације изгубљено је најмање 20 милиона КМ.
“Тај новац је најлошија политичка одлука која је донесена. То је политички погрешно из разлога што новац од путарина није мјесто гђе се политички поравнавају било какви односи. Зашто је финансијски лоша одлука, па зато што имамо губитке предузећа “Аутопутеви РС” и “Аутоцесте ФБиХ”, а са друге стране и губитке због инфлације. Трећи је што имамо директан трошак УИО БиХ зато што плаћамо провизију Централној банци БиХ за новац који се налази на рачуну, а то није наш новац, ми смо га само прикупили, и њиме не можемо управљати. Ми смо досад држећи овај новац платили провизију од скоро 300.000 КМ. Ја више нисам у позицији да одлучујем о том новцу јер нисам у Управном одбору УИО, али молим све надлежне да се коначно договоре, само због УИО БиХ, да не плаћамо трошкове провизије”, наводи Тегелтија.
Савјет министара БиХ одобрио је УИО БиХ 69,5 милиона КМ да се крене у процедуру куповине зграде у Бањалуци. Покренут ће процедуру за набавку зграде, потврдио је Тегелтија.
“Никаква нова одлука није донесена по овом питању нити је дата иједна марка више. Дио новца од тих 70 милиона КМ одобрен је буџетом за 2017. годину, а други дио буџетом за 2023. Новцем из 2017. године нисмо успјели купити зграду, 2020. године дошла је много већа цијена и већи простор него што нам је било потребно. Јавности ради, ми сада плаћамо закуп од скоро 500.000 КМ годишње за три локације у Бањалуци. Новац сада имамо, покренућемо процедуру за набавку зграде. Објективно имамо страх да ли ћемо добити понуду, али и да ли ћемо имати новца с обзиром на стање на тржишту. Ако не буде довољно новца или понуда, тражићемо нове, па чак и додатни новац ако буде потребан. Ми ћемо купити простор од онога чија понуда буде најбоља. Ко ће то бити, у овом тренутку заиста не знам.”
Извор: БХРТ
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.