Највећа стопа профитабилности у Републици Српској прошле године је била у пословању некретнинама и износила је 51,2 одсто, показују подаци Завода за статистику РС.
“Просјечна бруто оперативна стопа, односно стопа профитабилности нефинансијске пословне економије у Републици Српској у 2022. години износила је 16,1%. Највеће стопе профитабилности постигнуте су у подручјима пословање некретнинама 51,2%, умјетност, забава и рекреација 44,5% и информације и комуникације 41,5%”, пише у саопштењу Завода.
Додаје се да је прошле године највише било активних предузећа у трговини на велико и мало, док је од укупног броја запослених највише ангажовано у подручју индустрије.
Према подацима Завода за статистику РС, у 2022. години било је 8.859 активних предузећа и 19.388 активних предузетника који тржишно послују.
“Од тога је 29,5% пословало у подручју трговина на велико и мало; поправка моторних возила и мотоцикала, док структура запослених показује да је од око 198.000 запослених лица 39% ангажовано у подручјима индустрије”, пише у овим подацима.
Додаје се да су највеће трошкове рада по запосленом имала предузећа и предузетници у подручју производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизацијом 31.963 КМ, те вађење руда и камена 31.759 КМ, а најмање у подручју остале услужне дјелатности 13.023 КМ.
“У стварању додате вриједности по факторским трошковима највеће учешће имала су предузећа и предузетници из подручја прерађивачка индустрија 24,5%, трговина на велико и мало; поправка моторних возила и мотоцикала 23,5%, као и грађевинарство 8,6%. Највећа додата вриједност по запосленом лицу, као мјера продуктивности рада, остварена је у подручју информације и комуникације – 86.464 КМ, затим у подручјима умјетност, забава и рекреација 80.567 КМ, те пословање некретнинама 75.311 КМ”, наводи се у саопштењу.
Економиста Миленко Станић сматра да су инвеститори у грађевинарству искористили ситуацију у вези с инфлацијом и подизањем цијена скоро свих материјала, те додатно подигли цијене како би остварили већи профит.
“Имали смо два тренда који су условили висок ниво профитабилности у промету некретнина и у инвестирању у некретнине. На једној страни имали смо снажан раст цијена некретнина у задње двије године као резултат општег тренда инфлације и у сектору станоградње, али генерално и у другим секторима производње. Инвеститори у некретнине су искористили инфлацију и подигли цијене. С друге стране, банкарски сектор није пратио такве тенденције. Они који су имали средства да купе неку некретнину то су учинили, али то је мали дио грађана. Остали нису имали никакву стимулацију да штеде, односно да средства улажу у банке јер су каматне стопе биле до два одсто годишње, и то је доста ниска профитабилност банкарског сектора. То је подстакло оне који су имали новац да инвестирају и некако им је стандардна изградња била најбоље рјешење. Ипак, већ ове године долази полако до стабилизације цијена, али то иде споро”, објаснио је Станић за “Независне новине”.
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.