Како су спортски занесењаци са људима из радио телевизије Сарајево припремали и остварили електронски подвиг снова – тв и радио покривање XIV Зимских олимпијских игара у Сарајеву које су одржане од 8. до 19. фебруара 1984. године.
Сјетио сам се два догађаја због којих сам био веома поносан на Сарајево. Негдје 1997. године нашао сам се у једном малом кинеском ресторану на Сент Мишелу у Паризу. Служио нас је млад конобар, Кинез, и ослушкујући наш разговор покушао да одгонетне одакле смо: „Рус, Чех?“, погађао је, а ми смо споменули «Босна, Сарајево…» «Сарајево!“, узвикнуо је, «дум, дум… Валтер брани Сарајево…!», завршио је усхићено и то на нашем језику. Попричали смо, колико је имао времена љубопитљиви Кинез, и чули да је дванаест пута гледао овај култни филм прије него што се из Кине упутио за Париз.
Други сусрет имао сам са Полом Петрићем из Санта Барбаре, Калифорнија, у авиону на лету из Париза до Загреба. Пол је потомак далматинских рибара, исељеника у Америку. Ишао је да види мјесто гдје му се родио отац, у Комижу на отоку Вису. У авиону су нас спријатељиле приче из моје книге о Вису и сјећања његовог оца. Видјели смо се поново идуће године, у љето 2004. Јурио је преко риве да ме сустигне и сав усхићен показивао једну фотографију истргнуту из неког часописа. На њој је била чувена маскота Зимске олимпијаде у Сарајеву – Вучко. Било је то дакле 20 година након Олимпијаде у Сарајеву , али је у многим америчким кућама Вучко још био присутан, на старим календарима, на постерима у кухињи, па и у албумима.
Био сам поносан на Сарајево и сарајевску Олимпијаду.
У вријеме Олимпијаде у Сарајеву био сам директор Дирекције Југословенске радио телевизије за тв и радио покривање ЗОИ 84. Испричаћу како смо спремали и извели највећи програмско-продукциони и трехнички радио-телевизијски подухват тог времена на једној зимској олимпијади.
Олимпијада је успјешно изведена у Сарајеву, али не зато што је Сарајево тада имало неку наднаравну моћ, богатство и снагу, несвакидашње знање и стручност, искуство, рутину, већ зато што је Сарајево имало критичну масу визионарства, храбрости, ентузијазма, малих али обећавајућих ресурса у свим доменима организовања оваквог догађаја. Та критична маса је била у стању да око себе окупи сво потребно знање, све способности, сво искуство и сав ентузијазам стручњака и спортских радника ондашње Југославије и да са њима реализује подухват снова. Треба се поносити тиме што је Сарајево у то вријеме располагало са том синергијом. У том и таквом амбијенту припремали смо и реализовали и радио и тв покривање Олимпијаде.
Олимпијада – шанса електронских медија
Зимска олимпијада довела је у Сарајево из свијета цијелу армију људи са радија и телевизије. За сваког од близу шест хиљада РТВ посленика Олимпијада је била изазов, несвакидашњи радни задатак и шанса која се тако лако не испушта из руку. Да олимпијски програм није рутински задатак потврђује не само колосална концентрација технике и бројност људи који је користе, већ тај стално присутни професионални порив да се пред милионским аудиторијем опроба нешто ново и покаже нешто оригиналније него што су претходници успјели. Вјероватно с правом треба устврдити да нема већег и масовнијег фестивала телевизије и радија од програма који се свакодневно током дванаест дана припрема и упућује са олимпијских борилишта, из шире регије такмичења, из града који живи посебним животом. Тако је било и у Сарајеву.
На сњежне планине изнад града пропела су се најмодернија чуда електронске технике тог времена – 22 репортажна кола, која су пар дана раније готово у парадном «маршу» ушла у Сарајево из свих крајева Југославије; затим 106 најмодернијих тв камера, 29 магнетоскопа, седам радио репортажних кола… У Зетру и Скендерију уселили су се комплетни ТВ и радио студији. Из Међународног РТВ центра у етер су кренула три паралелна ТВ програма и мноштво ТВ и радио извјештаја. На борилиштима је осигурано 526 репортерских мјеста за радио и ТВ извјештаче. Системом веза Југословенске радио-телевизије, поштанским линијама и сателитима, са властитог сателитског предајника испред РТВ центра и из Државног сателитског центра у Ивањици, слика и ријеч са сарајевске Олимпијаде прошли су свијетом. Преко двије и по милијарде људи видјели су и чули сигнал са сарајевске Олимпијаде. За то је заслужно преко 2000 радника Радио телевизије Сарајево и других РТВ центара у Југославији, од тога 650 инжињера, техничара, новинара, продуцената, организатора, кабломана, возача и других радника који су оперативно извели олимпијску продукцију и програм.
Дванаест дана на екранима и радио апаратима у милионима домова широм свијета Олимпијада је била важан, а понекад и доминантан садржај. Бројна су свједочанства о томе.
Арлет Барле, типична Американка из Санта Монике, цијели сат путује својим аутомобилом до једног уреда у Лос Анђелесу. Радио слуша углавном у колима. Уз вијести о саобраћају и хит-музику, у фебруару је редовно слушала јутарње извјештаје и преносе из Сарајева. Кад је завршила Олимпијада написала је: „У току двије седмице овај свијет је био љепше мјесто живота. Моја породица је уживала у ТВ преносима. Пропустили смо неколико сати од цијелог покривања, али смо све снимили и опет гледали“.
Мићо и Стојанка Станић посматрали су свечано отварање Игара у Аустралији. „Овдје, у далекој Аустралији“, написали су одмах послије свечаног отварања Игара, „сви смо плакали када је хор пјевао ‘Хајде да се дружимо’. Молим вас, пошаљите нам текст пјесме ‘Ко добије нек’ се радује, а ко губи нек’ не тугује'“. Из наше амбасаде у Токију стигло је писмо: „Кад је завршен ТВ пренос, а трајао је до пред поноћ, одједанпут су почели да звоне телефони. Јапанци су нам честитали, неки чак са удаљених пацифичких отока. Сви нас ових дана питају за Сарајево. Јапанци су открили град и земљу о којој су до сада мало чули.“ А са далеког пацифичког пространства, кратко и рационално, како је то уобичајено у поморским радио везама, стигла је порука: „Сви смо уз радио. Честитамо!“
И тако је свако пред својим екраном и својим радио апаратом стекао лични суд о догађајима на сарајевској Олимпијади. Потпуно је извјесно да слика и ријеч са ње нису били пука информација, па ни угођај који само употпуњује свакодневницу, већ и субјективни, а затим шири друштвени мотив за спознају нових спортских домета, за игру маште, за сне о далеким путовањима и новим крајевима, за живот, љепоте, снагу и могућности људи изван круга у ком се сваки дан сусрећу, за разбијање предрасуда и откривање нових вриједности нашег свијета, за тренутке доброг расположења које је свима потребно. Постићи бар једну од ових врједнота, посебно на телевизији, значи испунити велики дио задатка који су пред себе поставили модерни медији.
Све је спремно, чекамо снијег!
Све је почело 18. маја 1978. Визија неколицине сарајевских ентузијаста се послије неколико година остварила. Нашао сам се на путу између Ливна и Купреса, на Купрешком пољу, кад је одједанпут програм Радио Сарајева прекинут и чуо сам усхићени, егзалтирајући повик колеге Николе Билића, касније вјерног хроничара Олимпијаде: „Јављам се из Атине…Сарајево је добило Олимпијаду!“ Тог дана Међународни олимпијски комитет је донио одлуку.
Започео је велики посао. РТВ Сарајево је склопила споразум са југословенским РТВ станицама односно ЈРТ, о заједничком раду на припремама ЗОИ 84. Десетине инжињера, редитеља, камермана и продуцената је кренуло да се оспособљава за овај посао на семинарима и тренинзима у земљи, али и на олимпијадама које су слиједиле. Отац тих припрема био је легендарни Бено Хвала, из РТВ љубљана, европски стручњак за преносе скокова. 1982. године почела је и изградња друге фазе РТВ дома у Сарајеву, која је била намијењена за Међународни олимпијски РТВ центар, у то вријнеме најмнодернији РТВ погон на Балкану. РТВ Сарајево и југословенске радио и ТВ станице преузеле су обавезу да осигурају ТВ и радио сигнал за 50 ТВ мрежа које су покривале готово цијели свијет: ЕБУ са 33 чланице, амерички АБЦ за шест националних мрежа, ОИРТ за 6 националних мрежа (ОИРТ – РТВ организација социјалистичких земаља), Јапан, Аустралија и Нови Зеланд, Јужна Кореја. Организациони комитет ЗОИ 84 је путем Југословенске РТВ остварио приход од 100 милиона тадашњих америчких долара продајом тв права. Период од 6 година припрема, иако са извјесним осцилацијама у интензитету, осигурао је да се РТВ Сарајево и Југославенска радио-телевизија добро припреме, изуче искуства других, оспособе своје кадрове, пројектују систем покривања, обезбиједе опрему и оперативно организују.
У децембру 1982. године позвао ме је Милан Узелац, некадашњи генерални директор РТВ Сарајево, а у то вријеме задужен испред политичког руководства БиХ да прати и помаже припреме у домену комуникација и медија. Узелац ми је рекао:“Од сутра треба да преузмеш оснивање оперативног центра ЈРТ за извођење олимпијске операције. Припреме у РТСА и ЈРТ сада захтијевају максималмну коордиацију и оперативну организацију. Узми најбоље стручњаке!“ Већ сутрадан Извршни одбор ЈРТ је донио одлуку о оснивању Дирекције за РТВ покривање ЗОИ 84. У Сарајеву сам већ имао на располагању групу врсних стручњака који су већ четири године радили на припремама: Мирослав Моћинић је водио изградњу Међународног РТВ центра, Слободан Радоњић изврстан програмски стручњак, инжењери Фахрудин Балвановић, Младен Ухлик, Чедо Пецељ, Јасна Драженовић. Затекао сам и Зденку Прегељ, искусног међународног координатора. За директора Међународног РТВ центра, који је требао да се „усели“ у РТВ дом, планирао сам тадашњег главног уредника ТВ Сарајево Бесима Церића. За шефове екипа на борилиштима, главне инжењере и редитеље преноса,сваки центар је дао своју поставу. За шефа оперативног центра именовао сам Бену Хвала. Режија ТВ преноса главне церемоније отварања Олимпијаде на Кошеву повјерена је Сарајлији Саши Машићу. Одабрао сам и консултанте: некадашњег директора ТВ Загреб Томислава Голубовића, познату спортску новинарку Милку Бабовић, бивше искусне уреднике ТВ Београд и ТВ Сарајево Небојшу Поповића и Мухамеда Нухића и ЕБУ експерта за зимски олимпизам, Финца, Јарле Хојсетера и истакнутога зналца модерних телевизијских технологија Александра Луја Тодоровића. Остале кадрове у Дирекцији, задужене за букинг, пресс центар и брифинг, финансије, организацију пословања Међународниог РТВ центра, транспорт, смјештај и исхрану екипа изабрао сам међу најискуснијим кадровима у РТСА и другим РТВ центрима.
Дирекција за РТВ покривање у потпуности је екипирана два мјесеца пред Олимпијаду. РТВ центри задужени за поједина борилишта почели су запосједање борилишта 20. јануара 1984. године. Ево прегледа покривања:
Борилишта у граду
• Стадион Кошево – церемонија отварања (РТВ САРАЈЕВО )
• Ледена дворана Зетра – умјетничко клизање, хокеј на леду, (РТВ ЗАГРЕБ )
• Клизалиште Зетра – Брзо клизање (РТВ ЗАГРЕБ)
• Скендерија – хокеј на леду, проглашења побједника (РТВ СКОПЉЕ)
Борилишта на планинама
• Бјелашница- мушко алпско скијање (РТВ ЉУБЉАНА – АБЦ)
• Јахорина – женско алпско скијање (РТВ САРАЈЕВО – РТВ Титоград)
• Игман, Велико Поље – скијашко трчање, нордијска комбинација и биатлон (РТВ НОВИ САД)
• Игман, Мало Поље – скијашки скокови (РТВ ПРИШТИНА)
• Требевић- боб и санкање (РТВ БЕОГРАД)
25. јануара 1984. године свечано је отворен Међународни РТВ центар са капацитетима за тв и радио подукцију југословенских програма, са студијима и режијама за 50 корисника тв права, редакцијским просторима за изнајмљивајње, центром веза, уредима и салама за новинарски центар и брифинге, компјутерским центром, рентал –сервисом, рестораном и кафеима.
Задњих шест мјесеци пред почетак Олимпијаде билису најкритичнији у успостављању система за ртв покривање. Грађевински радови на РТВ дому су каснили, проблеми са увозом опреме и осигурањем девизних средстава су били бројни. Све је то успјешно преброђено, али највећи проблем организаторе Олимпијаде задасио је почетком фебруара – само 48 сати пред Олимпијаду планине су биле голе и онда је пао снијег. Олимпијада је могла почети.
4. фебруара сам са руководиоцима оперативног центра извшио инспекцију припремљености. 24 сата смо пробали све везе, све системе за производњу, везе са коментаторским мјестима, поставке камера и микрофона, готовост репортажних кола… У поноћ 4. фебруара сам послао депешу Организационом комитету и генералним директоријма свих ртв станица у земљи: „Припреме успјешно завршене. Можемо почети. Чекамо снијег!“ Бено Хвала, који је задњих шест мјесеци провео више ноћи на помоћном лежају у једној соби Дирекције него код куће, отишао је миран на спавање. Сутра, 5. фебруара, у Сарајеву су се окупила два новинарска пула, 135 тв и радио новинара Југословенске радио телевизије, којима су руководили Игор Груден из љубљаане (телевизија) и Миодраг Ољача из Сарајева (радио). Почели су стизати и новинари из цијелог свијета. У свијет су кренули први извјештаји.
„Нема проблема“ – од почетка до краја
Други канал њемачке телевизије, отприлике годину и по дана пред почетак Олимпијаде у Сарајеву, објавио је симпатичну репортажу о припремама за XИВ зимске олимпијске игре. Речено је доста похвалних ријечи о граду домаћину, изградњи борилишта, концепцији саобраћајног система, модерној електронској технологији и изгледима за добро телевизијско покривање такмичења. Репортер је шармантно саопштио гледаоцима да сви разговори у Сарајеву почињу и завршавају узречицом – „нема проблема!“. Поновио је то и на њемачком и опет на нашем језику и још додао: „тако вам кажу и кад питате за нешто што нормално очекујете и кад захтјевате нешто што је готово немогуће“.
Нема проблема – у тој језгровитој и сочној узречици свакодневне комуникације наш гост из њемачке потражио је аргументацију за готово неуобичајен оптимизам и сигурност у успјех Олимпијских игара. његова уредница, Луси Берг Кампоново, задужена за евровизијске програме у ЗДФ-у, а у Југославији призната као искусан телевизијски продуцент, дала је своје објашњење овако исказаног оптимизма: „Биће то добре олимпијске игре и добро телевизијско покривање. Југословени нису превише организовани и педантни као што смо ми њемци. Али су одлични импровизатори и они ће успијевати и тада када се најмање то буде очекивало“. Тако су нас у једном тренутку видјели и покушали да схвате наши добронамјерни партнери. Они нису очекивали промашаје, али су се ипак више уздали у нашу проницљивост, сналажљивост и умјешност да импровизујемо, него у добро смишљене планове и перфектну организацију.
Који мјесец пред почетак Олимпијаде и предсједник Организационог комитета Бранко Микулић се осврнуо на манир „има времена“, „лако ћемо“ и „нема проблема“, који би могао да угрози завршницу послова. А када је овај подухват постао ствар смирене и објективне анализе, могли смо констатовати , да је у тако сложеној припреми и организацији Зимских игара у Сарајеву, а самим тим и њеног радио и телевизијског покривања, било много мање импровизације, а далеко више добро оргранизираних активности које планирају све што је могуће предвидјети.
Сјећам се најкритичнијег тренутка, само десетак дана пред отварање Олимпијаде. Успостављене су релејне и сателитске везе из нових погона у Међународном РТВ центру, али сигнал за центар веза ЕБУ у Женеви није могао никако проћи. Дат је аларм за узбуну, десетине људи нашло се на свим мјестима увезивања сигнала и сигнал је ипак прошао захваљујући спремности стотињак људи који су радили на идентификацији мјеста застоја. Други стресни тренутак био је само петнаест дана пред отварање Игара. Дио важне комуникацијске опреме, на коју се чекало у Међународном РТВ центру, лежао је запакован у хангарима јер је неко царинским органима „дошапнуо“ да се „сачека“ .Интерванисао сам преко највишег нивоа у БиХ и у Федерацији. Пакети су деблокирани, а касније сам чуо да је Савезна државна безбједност у томе имала своје прсте – мимо редовне процедуре царињења и она је жељела да у свему има своју ријеч.
Са сарајевске Олимпијаде није отказан ниједан телевизијски и радио пренос, није пропао ниједан унилатерални извјештај, није регистрован ниједан прекид у програму или на везама (а пенали само за АБЦ били су 32.000 долара за минут прекида), квалитет преноса добио је оцјену 4 и 5, што је оцјена за квалитет изнад просјека.
Мој пријатељ из Санта Барбаре, Пол Петрић и данас ме сваког 1.јануара у новогодишњој честитци подсјећа на ЗОИ 84 и пита: може ли се у Сарајеву још увијек наћи Вучко?
Извор: БХРТ
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.