Причање у сну је феномен који фасцинира многе, али истовремено може бити и забрињавајући. Овај облик парасомније, односно поремећаја у понашању током спавања, назива се сомнилоквија.
Карактеристичан је по томе што особа у дубоком сну почиње да прича, а понекад чак и вришти или виче.
Док неки од нас неће ни примијетити да причамо у сну, с другима то може да буде веома смијешно или чак непријатно искуство.
Према истраживањима, око 50 одсто дјеце узраста од три до десет година прича у сну, док само око пет одсто одраслих има овај феномен.
Неки могу причати сваку ноћ, док други то раде повремено. Стручњаци сматрају да је причање у сну насљедно, али још увијек није потпуно јасно зашто се то дешава.
Иако се причање у сну најчешће јавља у дубокој фази сна, може се догодити у било којој фази спавања. У већини случајева је потпуно безопасно, али у ријетким ситуацијама може бити знак поремећаја спавања или одређеног здравственог стања.
Дјеца која имају ноћне море или страхове често вриште, вичу и ударају се у сну, а тешко их је пробудити из тог стања. Такође, постоји и поремећај у понашању током РЕМ фазе сна који може да резултује и викањем и насилним понашањем.
Ако примијетите да почињете причати у сну у одраслом доби, а то је праћено страхом, вриштањем или насилним реакцијама, препоручује се да посјетите доктора, специјалисту за спавање.
Такође, ако примијетите да ваше дијете има проблем са сном, добро је разговарати с педијатром како би сазнали више.
Стручњаци сматрају да је мањак сна један од главних узрока причања у сну код одраслих. Због тога се препоручује избјегавање стреса и осигуравање довољне количине сна како би се смањила могућност ноћних разговора.
Такође, вођење дневника спавања може бити од помоћи у праћењу ритма успављивања и буђења, као и евентуалних спољних фактора који могу утицати на сан, попут конзумирања кофеина или алкохола.
Извор: БХРТ
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.