Просјечне цијене у области пољопривреде у Европској унији пале су у другом кварталу 2024. године и када је ријеч о производима и о инпутима, па су, примјера ради, житарице јефтиније за 14 одсто, објавио је данас Евростат.
Канцеларија ЕУ задужена за статистику наводи да је велики пад забиљежен и код цијена јаја (15 одсто) и сточне биљне хране (13 одсто).
Насупрот томе, несташице маслиновог уља довеле су до континуираног раста цијена тог производа (за 41 одсто у другом кварталу), док је кромпир поскупио за 10 одсто.
Просјечна цијена трошкова пољопривредне производње пала за три одсто у другом кварталу 2024. у поређењу са истим кварталом 2023. године.
Током овог периода, просјечна цијена добара и услуга које се тренутно користе у пољопривреди (инпути који нису повезани са инвестицијама, као што су енергија, ђубриво или сточна храна) нижа је за седам одсто, што је нешто мање оштро него у претходна два квартала.
Цијене воћа увећане су за три одсто, док је поврће поскупјело за један одсто.
Када је ријеч о воћу, најоштрији пад у односу на исти период 2023. године био је код лимуна и лимете (48 одсто), а највећи пад је код воћа из суптропске и тропске климе (51 одсто).
Што се тиче поврћа, дошло је до наглог пада цијена лука (46 одсто) и парадајза (27 одсто), што је у супротности са великим порастом код свјежих махунарки (плус 39 одсто) и карфиола (35 одсто).
Међу инпутима, који се не односе на инвестиције, највећи пад цијена забиљежен је за ђубрива и побољшиваче земљишта (19 одсто) и сточну храну (13 одсто).
На националном нивоу, већина земаља Европске уније (17 од 25 са доступним подацима) забиљежила је пад цијена пољопривредних производа у другом кварталу 2024. у поређењу са истим кварталом 2023. године.
Највећи пад цијена био је у Мађарској (13 одсто), Пољској (12) и Чешкој (10).
Насупрот томе, највећи пораст забиљежен је у Грчкој (осам одсто), Летонији (четири одсто), Кипру и Ирској (три одсто).
Извор: РТРС
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.