Економска кретања у свијету и Европској унији рефлектирала су се на привредне активности и вањскотрговинску размјену Босне и Херцеговине у 2024. години, узрокујући сложене услове привређивања и одређени пад извоза. Иако је БиХ мала економија изложена утицајима глобалних промјена, она је и простор дјеловања успјешних компанија, гдје домаћи привредници и страни инвеститори својим примјерима показују да овдје вриједи остати и улагати.
Економска криза у Њемачкој, за коју многи кажу да је економски мотор Европске уније, али и по много чему значајан партнер нашој земљи, затим поплаве и клизишта у БиХ почетком октобра, које су однијеле велики број живота и начиниле значајну материјалну штету, посебно жељезничкој инфраструктури, неки су од догађаја који су имали директне рефлексије на пословање привредника у БиХ.
Централна банка БиХ, према посљедњим подацима, процјењује годишњи раст реалне економске активности у трећем кварталу 2024. године на 2,3 посто, што је идентично процјени из септембра. Такођер, процјењују да би укупна инфлација могла износити 1,5 посто, а темељна инфлација 3,8 посто у четвртом кварталу 2024. године.
Привредници кажу да је вријеме да се престану побројавати проблеми и изазови, већ да се понуде конкретна рјешења и реформе посебно у областима декарбонизације, дигитализације и рјешавања демографских проблема.
Годину на измаку обиљежио је и низ позитивних пословних остварења међу којима се може издвојити почетком септембра отворење моста Херцеговина који спаја јужни дио БиХ с ЕУ, једног од највећих инфраструктурних објеката на коридору Вц и једног од највиших мостова у овом дијелу Европе. У Варешу је отворен рудник Рупице Адриатиц Металса, а прва пошиљка концентрата руде из постројења за прераду руде кренула је у мају ове године пут Луке Плоче чиме је званично почела реализација првог уговора о продаји концентрата уз прву милионску наплату од међународних купаца.
Извоз бх. намјенске индустрије у посљедњих десет година биљежи континуирани раст, а тај тренд настављен је и у овој години. Игман д.д. Коњиц је почетком фебруара на сајму војне индустрије ”Wорлд Дефенсе Схоw 2024” у Саудијској Арабији потписао два уговора вриједна 80 милиона КМ. Нови инвеститор стекао је велике удјеле у бх. компанијама Претис и Бинас, које су међу лидерима у војној индустрији БиХ, а што је означено као прекретница и шанса да се развој ове индустријске гране додатно убрза. На сајму у Паризу средином јуна седам компанија бх. намјенске индустрије имале су заједнички наступ у организацији Вањскотрговинске коморе БиХ гдје су договорени послови вриједни десетине милиона КМ.
Статистички подаци потврђују да је туризам растућа грана привреде БиХ и једна од окосница економског развоја. Тако је напримјер Кантон Сарајево током овогодишњег 30. издања Сарајево Филм Фестивала био најпосјећенији у односу на све досад забиљежене статистике долазака и ноћења туриста током протеклих година.
Међународни аеродром Сарајево почетком јула прославио је годишњицу под слоганом ‘55 љета сарајевског лета’, а крајем новембра је достигао бројку од 1.700.000 путника. Једна од авиокомпанија која има операције са Сарајевског аеродрома је Рyанаир која је прољетос започела са летовима из Сарајева ка низу европских дестинација. Долазак те компаније у Сарајево резултат је субвенција кантоналне власти. У међувремену је Рyанаир наставио повећавати број линија уз значајно присуство не само на тржишту БиХ, већ и у цијелом региону.
Међународни сајам господарства у Мостару средином априла по 25. пут угостио је привреднике из регије и свијета, као и бројне регионалне државнике и госте. Земља партнер била је Република Хрватска, а учествовало је више од 800 излагача из тридесетак земаља.
У мају су се у Лукавцу на 22. Међународном сајму туризма и екологије ‘Лист’ представила 192 излагача из Босне и Херцеговине, земаља регије и остатка Европе, а Челић је био центар окупљања привредника, туристичких радника и удружења грађана на манифестацији „Дани јагодастог воћа“.
Пословни лидери и економски стручњаци из БиХ и других земаља окупили су се у мају Сарајеву на 13. Сарајево Бусинесс Форуму на коме је посебно било ријечи о регионалним перспективама чланства у ЕУ, начину привлачења страних инвестиција, те жељезничкој инфраструктури и развоју здравственог туризма.
Централна банка БиХ је крајем аугуста постала чланица двије међународно признате мреже – Мреже за озелењавање финансијског система (Нетwорк фор Греенинг тхе Финанциал Сyстем – НГФС) и Мреже за одрживо банкарство и финансије (Сустаинабле Банкинг анд Финанце Нетwорк – СБФН).
Међународна рејтинг агенција Стандард анд Поор'с (С&П), како је објавила Централна банка БиХ у аугусту, задржала је кредитни рејтинг БиХ, ‘Б+’ са стабилним изгледима, а и Моодy'с Ратинг је потврдио кредитни рејтинг БиХ, Б3 са стабилним изгледима. Истакнуто је да би реформски замах могао помоћи у откључавању приступа новом претприступном финансирању које може подржати веће инвестиције. С друге стране, привреда се суочава са значајним негативним ризицима од предстојеће имплементације Механизма Европске уније за подешавање граница угљика (ЕУ ЦБАМ), што ће негативно утјецати на велики дио извоза БиХ у недостатку значајних реформи декарбонизације.
Почетак изградње Вјетроелектране Широка Драга у Ливну који је озваничен почетком аугуста показао је да је у току енергетска трансформација која ће овај дио земље, а тиме и цијелу БиХ, позиционирати на карту европских држава које се ефикасно прилагођавају визији енергетски чисте Европе.
Привредно друштво “Оператор-Терминали Федерације” (ОТФ), које је једино овлаштено за успоставу и обнављање залиха нафтних деривата на подручју ФБиХ, обиљежило је почетком јула Дан ОТФ-а и завршетак радова на потпуној санацији Терминала текућих нафтних горива Блажуј чија је габаритност 42 милиона литара.
Компанија Енергоинвест Сарајево је у октобру потписала уговор о испоруци опреме за соларне електране вриједности преко 1,3 милиона КМ, десетак дана након потписивања уговора о сарадњи са реномираном њемачком компанијом Wатткрафт, чиме је потврђена одлучност Енергоинвеста да постане активни учесник у енергетској транзицији и сегменту обновљивих извора енергије. У децембру је ова компанија завршила стратешки пројект којим су повезане електроенергетске мреже Танзаније и Кеније.
Творница картонске амбалаже Цорспацк, дио групације Виолета у власништву породице Ћорлука, отворена је крајем октобра у Грудама и у њу је уложено 40 милиона еура, а имат ће годишњу производњу од 60.000 тона.
Компанија Алма Рас у 2024. години инвестирала је 2,2 милиона КМ чиме су додатно унаприједили производне капацитете и технолошку опремљеност. Током године произведено је 18,3 милиона артикала од чега је 17 посто за Б2Б купце произведено према строгим ГОТС стандардима, који захтијевају еколошки и друштвено одговоран процес производње.
Сувремена творница компаније ГС-Рама отворена је почетком новембра и то је прва права творница која је изграђена у опћини Прозор-Рама у посљедњих 40 година. Творница је дио велике пословне групације ГС-ТМТ из Травника, а иза инвестиције стоји подузетница Сњежана Копрунер која се сматра најуспјешнијом подузетницом у нашој држави.
Процјењује се да је њемачка компанија Лидл у овој години инвестирала стотине милиона КМ у Босну и Херцеговину. Прољетос је Лидл озваничио градњу великог дистрибутивног центра у Лепеници код Сарајева, што је само за себе инвестиција од сто милиона еура. Уједно је завршена или се приводи крају изградња низа продајних објеката широм БиХ.
Од краја аугуста до почетка октобра одржано је низ сајамских манифестација које су укључиле промоцију домаћих, иновативних производа, технологија, малих обрта, туризма те регионалну сарадњу. У Градачцу се на Међународном сајму пољопривреде и прехрамбене индустрије – Сајму шљиве представило 300 излагача, док је у Бихаћу на сајму ЕКОБИС 2024 било присутно 180 излагача из пет земаља. У Брчком је на међународном сајму пчеларства своје производе излагао 51 пчелар, а Сајам привреде Тешањ – БиХ окупио је 611 излагача из 15 земаља. На 26. генералном БХ сајам ‘ЗЕПС 2024’, излагачи су стигли из 12 држава са око 1.200 брендова. Зенички сајам је одржан на 30. годишњицу његовог покретања, те први пут након петогодишње паузе.
Извор: Фена
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.