Посљедњи преживјели заточеници концентрационог логора Јасеновац почели су пробој 22. априла 1945, прије 80 година.
Хрватски усташки логор Јасеновац, заправо систем логора, био је највећа “фабрика смрти” на Југоистоку Европе, неријетко називана “балкански Аушвиц”. Био је то сабирни, радни, кажњенички и заробљенички логор.
У пробој је из логора тог 22. априла 1945. године, кренуло око 600 од 1.073 колико је тада преостало логораша у логору Циглана у Јасеновцу. Тог дана, или претходне вечери, пошто је постало несумњиво да их очекује неизбјежна смрт, дио логораша се одлучује на пробој.
Од 600 колико је кренуло у пробој, преживјело их је највише 117. Истог дана у бијег су кренули и заточеници другог дијела логора, Кожаре. Од њих 147 колико је кренуло у пробој, преживјело је свега 11.
Предводник пробоја из Циглане био је Анте Бакотић, иначе заробљени партизан. Ни он међутим није успио да се дочепа слободе, погинуо је током бијега.
Прољећа 1945, у марту и априлу, спороводена је систематска ликвидација логора. Савезничка авијација бомбардовала је иначе логорски комплекс током тог прољећа у више наврата, и поједини објекти су уништени.
Управа, на чијем челу се налазио Вјекослав Макс Лубурић, заповедник тзв. усташке обране, наредила је затим да се побију сви заточеници, а логор минира, како би били уклоњени трагови систематског злочина. Ликвидарни су заточеници, уништавана архивска грађа, сва докуметација, објекти, све оно што би могло бити свједочанство, показатељ, доказ, шта се на простору концентрационог логора догађало.
Док је дио усташког особља минирао објекте, други су палили бараке и документацију, остали су убијали заточенике, како не би било живих свједока. Они који су посљедњем периоду пристизали у логор нису ни увођени него су одмах по приспјећу убијани, углавном на Сави.
До 22. априла 1945. године у Јасеновцу је преостало свега 1.220 заточеника. Дан уочи пробоја, 21. априла, усташе су ликвидирале остатке женског логора. Тада су убијене и посљедње заточенице, њих око 80.
Пошто је још 1.073 заточеника било затворено у згради Циглане, дијелу логорског комплекса, било је несумњиво да ће убрзо и они бити побијени. Преосталим логорашима постало је јасно шта их очекује, па се одлучују на пробој по сваку цијену. Тако се првобитно десетак заточеника договорало да крену у бијег.
Одлучено је да се на сваком од четири излаза смјести по десетак чврсто опредијељених за пробој. Обезбиједили су нешто алата, чекиће, летве, цигле. Договор је био да ће паралелно, истовремено, провалити на сва четири излаза, како би потом јуришали ка излазу уз логора. Усаглашено је ко напада капију и друго. На договорени узвик Анте Бакотића “Напријед другови!” око 10 сати, тог пријеподнева, пробој је започео.
Пошто су претходно замандаљени улази и прозори пробијени услиједио је јуриш ка приближно 150 метара удаљеној капији логора.
Око 460 потпуно онемоћалих, болесних или старих, није ни покушавало пробој, преосталих 600 кренули су на јуриш.
Успјело им је и да ликвидирају поједине усташке стражаре. Логораш Миле Ристић је чак успио да отме један митраљез, док је Едо Шајер пресјекао телефонске проводнике, што је у извесној мјери отежало комуникацију усташке управе.
У првом тренутку заточеницима је мало погодовала чињеница да је 22. април био тмуран, кишовит дан, па се дио логорске страже склонио од падавина. Тако да је постојао извесни ефекат изненађења, али не задуго.
Преживјело је свега 117 логораша, од 600 колико је учествовало у пробоју из Циглане. Страдали су током пробоја, као и у набујалој Сави, још увијек хладној у то доба године, или су их усташке потјере стигле у близини логорског комплекса. Преосталих 470, који се нису осјећали способним да учествују у пробоју, побијени су сви до једног.
У дијелу логора Кожаре, група заточеника паралелно је планирала пробој, без икакве везе са групом из Циглане. Они су пробој започели истог дана, 22. априла, око 20. часова увече. Напали су логорску стражу, пресјекли жицу, чак и запалили радионице и магацине.
Потјера усташа трајала је међутим током читаве ноћи. Преживјело их је од 176, односно 147 колико је кренуло у пробој, свега 11.
Већ сутрадан, 23. априла, логорска управа и посаде, комплетно усташко особље, напустили су комплекс логора Јасеновац.
Више о овој теми можете прочитати на следећем линку:
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.