Републици Српској, према процјенама, недостаје између 7.000 и 8.000 квалификованих радника свих профила, али млади не показују интересовање за ова добро плаћена занимања, због чега се траже модели увоза радне снаге, рекао је Срни секретар Удужења грађевинарства и индустрије грађевинског материјала у Привредној комори РС Миле Петровић.
Петровић је нагласио да се привредна друштва у Републици Српској сусрећу са недостатком тесара, армирача, зидара, керамичара, ригипсера, руковалаца грађевинским машинама, али и високообразованог кадра у овој области.
“Константан је недостатак ових занимања и, нажалост, не очекујем да ћемо их из домаћих ресурса моћи надокнадити. Имамо одређени број радника који су на заласку каријере, оних који своје послове обављају адекватно. Одређен број радника је отишао на инострана тржишта, али нису ријетки који се у посљедње вријеме враћају у Републику Српску”, рекао је Петровић.
Он је навео да се у Републици Српској траже одређени модели увоза радне снаге, додајући да је то неминовно и неопходно.
“Важно је да се у већ постојећа привредна друштва која послују на територији Републике Српске и имају домаће запослене раднике, на основу одређених процедура, доведу страни радници”, рекао је Петровић.
Петровић сматра да је због свега што се дешава у свијету неопходно да се безбједносне провјере тих радника обављају много озбиљније и да се томе посвети више пажње, а да се процедуре за долазак поједноставе.
Према његовим ријечима, проблем је што младе не занимају овакви послови, иако су веома добро плаћени.
“Предузећа у Републици Српској и те како улажу у радну снагу, па имамо случајеве да на градилишта долазе људи који се никада нису сусретали са овим пословима и они бољи радници троше своје вријеме како би оспособили стручну и квалитетну радну снагу”, рекао је Петровић и нагласио и да се зараде у сектору грађевинарства константно повећавају.
Петровић је навео да образовни систем у Републици Српској у одређеној мјери прати потребе тржишта, међутим, нема заинтересованог кадра да се бави занатима.
Извор: БХРТ
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.