Насиље над здравственим радницима у Босни и Херцеговини изузетно је раширено и представља озбиљан проблем за здравствени систем – показује истраживање “Преваленција и утицај насиља на радном мјесту над здравственим радницима у Босни и Херцеговини“, које су провели нефролог мр. сци. др. Ведад Херенда, Елведина Жига и Џенана Хрловић.
Како је Херенда изјавио за Фену, чак 93,4 посто здравствених радника у БиХ је током своје каријере доживјело неки облик насиља на послу, док је 70,6 посто навело да су били изложени насиљу у посљедњих 12 мјесеци. Најчешћи починитељи насиља су, наводи он, особе из околине пацијента – чланови породица пацијената и друге особе у пратњи.
– Насиље на радном мјесту обухвата инциденте у којима су радници злостављани, угрожавани или физички нападнути у околностима везаним за њихов посао, укључујући и путовање на посао. Здравствени радници су због сталног контакта с пацијентима посебно изложени ризику од агресије, што чини чак 75 посто свих пријављених случајева насиља на радном мјесту – каже Херенда.
Научни рад објављен је у задњем броју међународно рецензираног часописа Цроатиан Медицал Јоурнал, а проведено је помоћу упитника Свјетске здравствене организације у којем су учествовали различити профили здравствених радника.
Резултати показују да је вербално насиље најраспрострањенији облик злостављања, јавља се двоструко до десет пута чешће од физичког насиља, и то посебно у примарној здравственој заштити. У БиХ је појава насиља виша него у већини земаља југоисточне Европе – виша него у Бугарској и Србији, али нижа када је ријеч о физичком насиљу. Сличне стопе забиљежене су у Грузији, Етиопији и Бангладешу, док су стопе вербалног насиља у БиХ чак више него у Латинској Америци.
Херенда истиче да су раније међународне студије као значајне ризико факторе препознавале проблеме попут недостатка особља и дугих листа чекања на услугу. И у овој студији је највећи број испитаних особа ове факторе навео као главне покретаче насиља над здравственим радницима.
Како је упозорио Херенда, ситуација је посебно забрињавајућа у примарној здравственој заштити, гдје установе често немају адекватно обезбјеђење, за разлику од болница.
– Многи здравствени радници изразили су забринутост да ће се насиље у будућности погоршати. Сличан тренд биљежи се и у другим земљама, примјерице, у Великој Британији се број напада на здравствене раднике у примарној заштити удвостручио у посљедњих пет година – казао је Херенда.
Иако су налази забрињавајући, истиче да институционални одговор на насиље у БиХ остаје слаб. Многи здравствени радници не пријављују инциденте због неповјерења у систем, страха од одмазде или непостојања јасних процедура. Већина оних који су насиље пријавили била је незадовољна начином на који су њихови случајеви ријешени.
– Босна и Херцеговина нема посебни закон који би штитио здравствене раднике од насиља. Постојећи закони о раду и здравству су непрецизни и често се не проводе, док изостанак строжих казни додатно отежава борбу против овог проблема – упозорио је др. Херенда.
Према његовом мишљењу, поред постојећих законских реформи, потребна су додатна законска рјешења којима би се насиље над здравственим радницима криминализовало, као и увођење видљивог сигурносног особља те политике нулте толеранције у здравственим установама, што су кључни кораци ка рјешавању овог проблема.
– Насиље над здравственим радницима не погађа само појединце, већ директно угрожава и квалитет здравствене заштите. Пружање услуга је отежано и постаје све скупље, што се осјети у цијелом систему. Ако се не реагује на вријеме, здравствени систем може остати без стручног кадра, посебно у примарној заштити, што би додатно смањило доступност услуга грађанима – закључио је др. Херенда.
ИЗВОР: ФЕНА
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.