Како се зима продубљује и цјелодневни минуси постају свакодневица, све је чешће питање да ли се исплати гријати на клима уређај када су спољне температуре испод нуле и колики је рачун за струју у том случају?
Иако се клима уређај одавно не користе само за хлађење, многи и даље имају дилему колико су ефикасни када у “погон” треба да им буде стављена њихова друга функција – гријање и то поготово када спољне температуре падну испод нуле.
Како клима грије и зашто не “гута” струју као гријалица
За разлику од класичних електричних гријалица, клима уређаји у режиму гријања раде по принципу топлотне пумпе – они не стварају топлоту директно, већ је преузимају из спољног ваздуха и преносе у унутрашњи простор.
“Клима не грије на исти начин као ТА пећ, гријалица или електрични радијатор. Она узима енергију из околине и зато може да испоручи вишеструко више топлоте него што потроши струје”, објашњавају сервисери клима уређаја.
У пракси, како додају, то значи да клима за сваки киловат-час потрошене струје може да произведе и три до пет киловат-часова топлотне енергије, што је разлог зашто се овај вид гријања често наводи као један од најекономичнијих међу електричним системима.
Класична или инвертер клима – кључна разлика зими
Највећа разлика у потрошњи струје види се између класичних (ОН/ОФФ) и инвертер клима уређаја.
Код класичних клима, компресор ради пуном снагом или је потпуно искључен, без прилагођавања реалним потребама простора. То значи чешће паљење и гашење, веће осцилације у потрошњи и слабију ефикасност када температура споља падне испод нуле.
“Код старијих, класичних клима, у минусу се дешава да уређај практично стално ради на максимуму, што неминовно подиже потрошњу”, наводе сервисери са дугогодишњим искуством.
Инвертер климе, с друге стране, континуирано прилагођавају снагу рада — када се достигне задата температура у просторији, уређај прелази у блажи режим и одржава топлоту уз знатно мању потрошњу струје.
“Инвертер клима не ‘гаси и пали’ гријање, већ ради тихо и стабилно, чак и када је напољу минус. Управо ту се прави највећа уштеда”, објашњава саговорник из једне дистрибутерске куће клима уређаја.
Колико струје инвертер клима троши у минусу?
Узмимо за примјер један од најчешћих уређаја у домаћинствима – инвертер климу снаге око 12.000 БТУ, која се користи за гријање просторија од 20 до 40 квадрата.
“Ако се гријете на инвертер климу, при спољним температурама од минус пет до нуле, она у просјеку троши око 1,1 до 1,2 киловат-часа струје на сат рада. Ако таква клима ради осам сати дневно, дневна потрошња износи око 9 до 10 кWх, док при дванаесточасовном раду достиже приближно 14 до 15 кWх дневно. Када температура додатно падне, између минус десет и минус пет степени, потрошња благо расте и по сату приближава се 1,3 кWх, али и даље остаје знатно нижа него код класичних електричних гријалица”, објашњава саговорник.
А колико троши класична клима?
Саговорници објашњавају да је код класичних клима потрошња струје примјетно већа.
“Класична клима у минусу ријетко ради оптимално. У реалним условима, она троши између 1,7 и 1,8 киловат-часова по сату. То значи да осам сати гријања дневно доноси потрошњу од око 14 кWх, док се код дванаесточасовног рада та цифра пење на више од 20 кWх дневно”, наводе сервисери.
Исплати ли се гријање на климу у минусу?
Сервисери и дистрибутери клима уређаја сагласни су по овом питању – гријање инвертер климом у зимским условима је исплативо, нарочито у прелазним периодима и током умјереног минуса.
“Ако имате добру изолацију и квалитетну инвертер климу, гријање на овај начин може бити једно од најјефтинијих рјешења гријања на струју. Код класичних клима, ситуација је другачија због веће потрошње, слабије ефикасност и виших рачуна, што их чини мање пожељним избором за озбиљније зимско гријање”, кажу они.
Другим ријечима, са цјелодневним температурама у минусу, разлика између класичне и инвертер климе види се директно на рачуну за струју – и то већ послије првог мјесеца грејне сезоне, преноси Курир.
Извор: Независне
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.