Међународни дан жена обиљежава се 8. марта широм свијета, у знак сјећања на демонстрације америчких радница у индустрији одјеће и текстила које су 1857. године захтијевале боље услове рада, али и познати женски марш више од 15.000 жена у Њујорку 51 годину касније, 1908. године које су тражиле краће радно вријеме, боље плате и право гласа.
Дан жена установљен је на Другој међународној конференцији жена социјалиста, 8. марта 1910. године у Копенхагену, на иницијативу Њемице Кларе Цеткин, тадашње лидерке женског радничког покрета.
Шта су били захтјеви женског радничког покрета
Први пут је обиљежен 1911. године у Аустрији, Њемачкој, Швајцарској и Данској, када је више од милион жена и мушкараца присуствовало скуповима на којима је захтијевано да жене гласају на изборима, да им се омогући да заузимају јавне положаје, да имају право на рад и стручно образовање.
Демонстрације радница одржавале су се у скоро свим већим европским градовима сваке године до 1915. и ширења Првог свјетског рата.
Главни захтјев био је да европске земље коначно уведу универзално право гласа. Идеја празника је позив свима да дају свој допринос укидању дискриминације жена у теорији и пракси, али и апел властима да политика која се води буде у складу са потребама жена.
Симболика црвеног каранфила
Црвени каранфил је постао симбол 8. марта због своје повезаности са радничким покретом, борбом за права жена и идејама социјалне правде. Почетком 20. вијека Међународни дан жена настао је у оквиру социјалистичког и радничког покрета у Европи. Пошто је црвена боја била симбол радничке борбе, солидарности и револуције, црвени каранфил је постао цвијет који се поклањао женама као знак поштовања и подршке њиховој борби за равноправност.
Црвени каранфил носи и додатну симболику. Црвена боја представља храброст, поштовање и борбу за правду, док сам цвијет симболизује пажњу и захвалност. Због тога се временом усталио обичај да се на Дан жена поклања управо овај цвијет, као мали знак признања за допринос жена у породици и друштву.
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.