Поводом 100 година од рођења пјесника Владе Дијака, синоћ је у Брчком одржано књижевно вече и промоција реиздања романа „Кафана сан“, чији је аутор овај познати пјесник и текстописац рођен у Брезовом Пољу код Брчког.
Предговор за реиздање романа Владе Дијака написао је књижевник Ранко Прерадовић, док је о његовом дјелу говорио Ернад Осмић, наставник Босанског језика и књижевности. Он је истакао да је Дијак један од књижевника који превазилази подјеле присутне у друштву, те да је људе посматрао кроз њихове квалитете, а не кроз националну припадност.
„Дијак је кроз хумореске и кратке форме успио приказати друштво на духовит и критички начин, указујући на слабости које могу бити заједничке свима“, рекао је Осмић.
Осмић је додао да је „Кафана сан“ збирка хуморески и винјета које функционишу као кратке сцене или скечеви, у којима се преплићу комичне анегдоте и искрене, лирске љубавне приче. Управо та лиричност, како је истакао, представља једну од најпрепознатљивијих одлика Дијаковог стваралаштва.
Осмић каже да је Владо Дијак аутентичан посавски књижевник који је писао својим језиком, не имитирајући велике књижевне центре попут Сарајева, Београда или Загреба, што његов стил чини посебно блиским читаоцима са ових простора.
Организатори књижевне вечери била су три национална друштва из Брчког – „Просвјета“, „Препород“ и „Напредак“. Овим поводом говорио је и потпредсједник „Просвјете“ Саво Д. Теодоровић, који је истакао да је задовољство што су се сва три друштва окупила како би одала почаст великом пјеснику, подсјетивши да је Дијак рођен у Брезовом Пољу и да је својим стваралаштвом оставио дубок траг. Он је изразио наду да ово неће бити посљедњи пут да се грађани Брчког на овај начин поклањају значајним ствараоцима.
Домаћин вечери била је брчанска Библиотека.
Владо Дијак рођен је 1925. године у Брезовом Пољу код Брчког, а већи дио живота провео је у Сарајеву, гдје је стварао и радио као новинар. Његова поезија одликује се топлином, једноставношћу и снажним емоцијама, често инспирисана свакодневним животом, кафанском атмосфером и урбаним амбијентом. Дијак је остао упамћен и по стиховима који су постали дио популарне културе, а многи од њих компоновани су и извођени као шансоне. Једна од најпознатијих пјесама повезаних с његовим именом је „Станица Подлугови“ , “Селма”.
Преминуо је 1988. године, али и данас важи за једног од препознатљивих пјесничких гласова Босне и Херцеговине.
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.