У околини Брчког, на парцелама у Горицама, тренутно стање уљане репице ове године је на јако добром нивoу, а све већи број пољопривредника одлучује се за ову културу због отпорности на климатске промјене и сигурног пласмана.
Индивидуални пољопривредни произвођач Анто Матић из Витановића код Брчког иако је повратник из СР Њемачке, већ деценијама се бави пољопривредом, а уљану репицу види као одговор на све израженије проблеме у производњи кукуруза, првенствено због суше.
„Кукуруз у посљедње вријеме више не сијем јер нема приноса. Суша га уништи. Уљана репица је захтјевна култура, али има сигуран откуп и стабилну исплату, што је данас пресудно“, истиче Матић.
Тренутно се усјеви налазе у завршној фази цвјетања, а жетва се очекује крајем јуна. На парцели од шест хектара, произвођачи очекују просјечан принос од око 250 килограма по дунуму, уз напомену да коначни резултат у великој мјери зависи од временских услова.
Додаје да је ријеч о једној од најзахтјевнијих биљака за узгој, посебно у раним фазама развоја када је подложна нападима штеточина и захтијева интензивну заштиту. Сјетва у љетним мјесецима додатно отежава производњу због сушног и тврдог земљишта.
Један од кључних фактора који утиче на одлуку произвођача јесте и висина подстицаја. За уљану репицу они износе око 60 КМ по дунуму, што је значајно више у односу на кукуруз и пшеницу, за које су подстицаји око 33 КМ.
„Без подстицаја би производња била упитна. Трошкови горива, ђубрива и заштитних средстава су огромни. Ипак, оно што нас највише одржава јесте сигуран откуп“, наглашава Матић, додајући да већ 25 година сарађује са компанијом Бимал и да никада није имао проблема с наплатом.
Сличан став дијеле и стручњаци. Тони Бабић из Института за развој и унапређење пољопривреде (ИРУП), који дјелује у оквиру компаније Бимал, истиче да уљана репица све више добија на значају.
„Ова култура се враћа на велика врата јер добро подноси климатске промјене и има значајну нутритивну вриједност. Такође, произвођачи имају сигурног партнера у откупу“, наводи Бабић.
Према његовим ријечима, уљана репица је берзанска роба, што значи да се цијена формира на тржишту, али произвођачи имају додатну сигурност кроз минимално загарантовану откупну цијену.
У Босни и Херцеговини ове године засијано је око 3.000 хектара уљане репице, а тренд раста површина присутан је већ неколико година.
Ипак, производња је ограничена специфичним захтјевима плодореда, јер се иста култура на истој парцели не може сијати најмање пет година. Упркос изазовима, произвођачи поручују да ће будућност пољопривреде у великој мјери зависити од економских услова и тржишне сигурности.
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.