Поводом Дана словенске писмености, а у организацији Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ Брчко и Српског књижевног круга Брчко, синоћ је у сали Културно административног центра „Патријарх српски Павле“ у Српској Вароши одржано књижевно вече и представљање посљедње књиге Бошка Ломовића под називом „О језику, роде“.
Проф. др Милош Ковачевић рекао је да је омаж Бошку Ломовићу био најбољи начин да се обиљежи овај датум, истичући да је Ломовић био јединствена појава у српској култури и језику. Говорећи као рецензент посљедње Ломовићеве књиге, Ковачевић је истакао да је ријеч о дјелу које упозорава на занемаривање српског језика на свим нивоима – од школског система до медија и телевизије.
Ковачевић је нагласио да је Ломовић, иако рођен у Горњем Милановцу, савршено овладао ијекавицом и сматрао њен примарни изговор љепшим и изворнијим у српском језику. Подсјетио је и да је Ломовић цијели живот посветио језику, најприје као пјесник, те да су његове пјесме деценијама биле дио школских уџбеника.
Говорећи о књизи „О језику, роде“, Ковачевић је рекао да она упозорава на занемаривање српског језика и посебно истакао Ломовићев критички однос према језичкој некултури у новинарству и публицистичком стилу.
Подсјетио је да се Ломовић у књизи позива на ставове Драгиша Витошевић, аутора књиге“ Како мислим другачије“ , који је упозоравао да се српски језик непотребно оптерећује страним ријечима и удаљава од народног израза.
Према његовим ријечима, Ломовић је у књизи навео стотине страних израза за које постоје одговарајуће српске ријечи, указујући да савремени говор све више потискује домаће изразе. Као примјере навео је појмове попут „евалуације“, „курикулума“ и других страних термина који су постали свакодневни у јавном говору.
Ковачевић је закључио да је основна порука књиге да народни језик и данас има довољно богатство израза за свакодневну употребу, осим у области међународне научне терминологије, гдје су страни термини неизбјежни. Истакао је да је проблем када се стране ријечи користе и тамо гдје за њих постоје потпуно јасни и природни домаћи изрази.
О књижевном опусу Бошка Ломовића говорио је и проф. др Цвијетин Ристановић, који је истакао да је ријеткост да писац који се претежно бави књижевношћу објави толико радова из области језика да од тог рада настане цјеловита књига.
Ристановић је навео да се у књизи третирају бројна језичка питања и проблеми који су били веома актуелни у вријеме када је Ломовић о њима писао. Посебно му је, како је рекао, сметало што поједини људи у средствима јавног информисања нису водили рачуна о начину изражавања, због чега је Ломовић често критиковао телевизијске раднике и новинаре.
Према његовим ријечима, Ломовић је написао више радова о говору телевизијских посленика, сматрајући да људи који раде у медијима морају водити рачуна о тачности и прецизности језика којим се служе. Посебно је био критичан према спортским новинарима, који су, како је сматрао, често користили непримјерене и неуредне изразе у директним преносима.
Ристановић је додао да је Ломовић критиковао и ријалити програме попут Великог брата, Парова, Задруге и Елите, сматрајући да њихови учесници нарушавају културу говора и негативно утичу на језик у јавном простору.
Он је нагласио да људи који говоре на телевизији постају узори публици и да зато морају водити рачуна о језику којим се обраћају гледаоцима и слушаоцима.
На крају је подсјетио да се Бошко Ломовић током цијелог радног вијека бавио и књижевношћу и новинарством, те да је сматрао својом дужношћу да укаже на оне који својим говором осиромашују језик умјесто да га обогаћују и његују.
У име организатора Дана словенске писмености и промоције последње књиге Бошка Ломовића говорио је Саво Д. Теодоровић потпредсједник Просвјете који је истакао да су у „Просвјети“ поносни што данас могу представити дио стваралаштва Бошко Ломовић, којем је Брчко литерарни завичај.
„Захваљујући добрим људима и научницима, вечерас ћемо имати прилику да се упознамо с једним од његових посљедњих објављених дјела. Вечерас се одржава промоција, односно представљање његове књиге „О језику, роде“ коју је издавачка кућа Прометеј објавила прије неколико година, али је ово њена прва промоција у Брчком“, нагласио је Теодоровић.
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.