Укупан обим вањскотрговинске размјене Босне и Херцеговине у првих пет мјесеци ове године износи 21 милијарду марака. У поређењу с истим периодом прошле године више смо извозили, али то није било довољно да поправи укупну статистику, јер смо знатно више увозили, што је на крају резултирало негативним салдом у размјени са иностранством у износу од чак шест милијарди марака. На овај начин вишегодишњи негативни тренд се, нарочито када је ријеч о увозу, наставља.
И поред свих проблема са којима се суочава домаћа привреда, извоз биљежи благи раст у овој години. С друге стране, много више и увозимо. У првих пет мјесеци ове године извоз Босне и Херцеговине износио је скоро 7 милијарди и 400 милиона, а увоз 13 милијарди и 400 милиона марака. Остварен је дефицит од 6 милијарди КМ”, подаци су Управе за индиректно опорезивање БиХ.
Осим раста цијена енергената, на повећан увоз у првом реду утиче пад индустријске производње који биљежимо већ неколико квартала за редом. Проблем је и структура наших извозно оријентисаних компанија које су углавном неконкурентне, нарочито произвођачима са далеког истока.
“Морамо мијењати однос према индустријама које желимо да развијамо. Морамо се више фокусирати на услуге, на туризам, а основни предуслов да то урадимо јесте прво да направимо инфраструктуру”, изјавио је економски аналитичар Александар Љубоја.
Углавном послујемо са земљама Европске уније која је за нас најзначајније тржиште, с обзиром да се на ЕУ односи готово три четвртине наше укупне робне размјене.
“Посматрано по државама, највише извозимо, али и увозимо из Хрватске и Србије. Са ове двије сусједне земље имамо и највећи минус у размјени роба. У првих пет мјесеци он је био 2,2 милијарде КМ”, навели су из Управе за индиректно опорезивање БиХ.
“Имамо увознички лоби који ради на томе да затрпа домаће тржиште робама из те двије земље. Купус када доспије у Македонији наш још није, али кад дође наш, онда је македонски на крају па је џабе. Не само купус него било који пољопривредни производ. Ми морамо затворити границе за увоз оне робе коју сами производимо, када дође берба за ту робу. То је нормално. То свака земља ради”, каже економски аналитичар Зоран Павловић.
Од 2020. до краја прошле године Босна и Херцеговина је у размјени са иностранством остварила минус од чак 70 милијарди КМ.
“У задњих шест године најмањи спољнотрговински дефицит био је 2020. и износио је 6,37 милиијарди. Прошле године био је преко 14 милијарди КМ”, наводе из Управе за индиректно опрезивање БиХ.
Подаци о спољнотрговинском дефициту из године у годину су све неповољнији и крајње је вријеме, сматрају економисти, да се овај негативни тренд, ако не заустави, онда бар ублажи.
“Када бисмо успјели да спасимо, али не само спасимо у смислу неког вегетирања, већ да даље развијемо индустрију челика, пратеће индустрије, ми би смо могли, условно речено, с лакоћом и за милијарду да побољшамо годишње наш однос вањскотрговинске размјене. Са само малим износом тога дијела за улагање у домаћу производњу бисмо могли опет срезати значајно тај дебаланс. Не можемо га ми свести на нулу”, истиче економски аналитичар Игор Гавран.
Из године у годину имамо све већи дефицит у спољнотрговинској размјени. То је новац који неповратно одлази из Босне и Херцеговине. Тренутно нас у животу одржава једино наша дијаспора, односно новац који шаље у домовину. Можда је рјешење да нас још оде вани и да на тај начин дознаке из иностранства буду још веће.
Извор: БХРТ
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.