Увенула салата, буђав хљеб, наборане јабуке – шта је за канту, а шта може у тањир

Имате на пулту банане којима је кора постала браон или свенулу салату у фрижидеру? Ако је тако, нисте једини. Истраживања показују да аустралијска домаћинства у просеку бацају око 30 одсто хране коју купују – или 2,5 милиона тона сваке године, наводи Science Alert.

Свјетска криза донијела је посљедњих мјесеци пораст трошкова живота и све, од горива до намирница, постаје скупље, а бацање хране је посебно болно.

Економски притисци условљавају да пажљивије купујемо. Многи су почели да набављају мање свјеже хране и воде више рачуна о безбједности и чувању намирница.

Уз мало знања и креативности, поручују стручњаци, можете спасити одређене намирнице без ризика по здравље.

Не ризикујте

Нећете моћи да спасите сваки комад хране, али оно што је можда постало небезбједно за јело може донијету већу штету и стога је „јефтиније“ да такве ствари баците.

Ево четири кључна знака на које треба обратити пажњу:

• Видљива буђ
• Појава слузи
• Цурење течности
• Јаки или кисели мириси

Ако имате храну са једним или више ових особина, најбоље је да је баците. На тај начин можете избјећи тровање храном, које може изазвати болове у стомаку, мучнину, повраћање и дијареју.

Међутим, друге карактеристике, попут смежураности, смеђе боје и сувоће, често су само знаци старости, али не и да је таква намирница кварна.

Воће

Банане чија је кора била жута када сте их купили, у међувремену су постале браон, скоро црне. Такве банане могу изгледати непривлачно, али ако су само мало мекше и миришу лијепо, потпуно су безбједне за употребу за прављење хљеба, палачинки или смутија.

Стручњаци ипак наглашавају да је најбоље држати старије плодове даље од свјежих јер тамније банане производе гас етилен, што убрзава сазријевање другог воћа.

Јабуке које сте купили прошле недеље могу имати наборану кору, јер губе воду док стоје, али оне се и даље могу јести. Ако вам не пријају да их једете свјеже, можете их издинстати, испећи или изрендати и направити питу или неки други слаткиш.

Кора цитруса, попут лимуна или поморанџи, постаје постепено тврда и сува. Међутим, кору (само непрсканог, односно органски гајеног воћа) и даље можете користити у пецивима и мармелади, а од меса плодова направити напитке, преливе и маринаде.

Ако примјетите буђ на већим, чврстим плодовима, генерално је безбједно да склоните проблематичан дио и остатак употребите. Само се побрините да одсјечете и неколико сантиметара здравог дијела плода како бисте појели само дио који је потпуно безбједан.

Уколико пронађете плијесан на меком или малом воћу, као што је бобичасто воће, најбоље је да га баците.

Поврће

Млитаво или смежурано поврће је изгубило дио своје течности, али није нужно покварено. Можете га пећи, пасирати или изблендирати, додајући га у све, од супа до јела са месом и смутија.

Такође можете потопити у ледену воду зелено лиснато поврће попут спанаћа и кеља да бисте га „вратили у живот“. То подразумијева одвајање листова и натапање у хладној води најмање 30 минута да би вратило изгубљену влагу.

Код чврстог поврћа попут кромпира, шаргарепе и бундеве, сва оштећена или нагњечена подручја најчешће се могу одрезати. Међутим, код кромпира пазите на појаву зелене боје или клијање, јер они садрже природне токсине који су штетни ако се једу у великим количинама.

Можда ћете примјетити пахуљасту бијелу длачицу која се развија на печуркама. То обично није буђ већ мицелијум, који је дио коријеновог система печурака.

Буђ може да се појави на печуркама, али се често појављује у изолованим, јарко обојеним кластерима који изгледају плаво, зелено, сиво или жуто.

Житарице

Најбоље је бацити сваки буђав хљеб. То је зато што се буђ лакше шири у порозној храни, као што су хљебови и колачи.

Али бајат хљеб који није побуђао можете уптребити тако што ћете га препећи у двопек или претворити у крутоне или презле. Чување хљеба на сувом мјесту, као што је кутија за хљеб, крпена или папирна кеса спријечиће да се буђ појави тако брзо.

Остатке куваног пиринча или тјестјенине можете користити у прженим јелима или печеним јелима са тјестјенином у року од неколико дана. Али их обавезно брзо ставите у фрижидер и прије употребе термички обрадите, односно кувајте док не проври или пеците најмање на 60 степени Целзијуса.

Али, увијек баците све остатке јела која су стајала на собној температури два сата или дуже, јер су се у њима већ могле намножити бактерије које не можете једноставно уклонити поновним загријевањем.

Млијечни производи

Често конзумирамо млијеко и јогурт директно из фрижидера, без кувања или поновног загријавања како бисмо убили бактерије.

Зато је најбезбједније бацити млијечне производе којима је истекао рок употребе. А да бисте спријечили прерано кварење, користите само чист прибор за сервирање млијечних производа и остатак одмах вратите у фрижидер.

Ако сте љубитељ меких сирева, али примјетите буђ, баците цијели блок или котур зато што коријен буђи може продријети дубоко у сир.

Тврди сиреви попут пармезана нису толико подложни кварењу, па често можете одсјећи све буђаве дијелове, такође водећи рачуна да обавезно зарежете и здрави дио около.

Правилно складиштење – на примјер, увијање у папир за печење и стављање у посуду која се добро затвара – може помоћи да сир дуже траје.

Постоји много начина да се спаси храна која је пробила свој рок трајања, али се још није покварила. Пратећи ова једноставна правила о безбједности намирница можете смањити количину бачене хране и уштедјети новац.

Извор: РТС