Влада Српске издваја 125,7 милиона КМ за 12 капиталних пројектата

Међу пројектима од којих су три од републичког значаја, а девет се реализују у општинама и градовима, најзначајнији је пројекат “Изградња магистралног гасовода Шепак – Нови Град” за који је у 2026. години у Буџету Републике Српске обезбијеђено 95.000.000 КМ.

Реализација овог пројекта, који ће се у предстојећим годинама одвијати у више фаза, значајна је за Републику Српску, јер ће бити обезбијеђен нови примарни извор енергије, што ће додатно омогућити оптимизацију избора најекономичнијег облика коришћења примарне енергије за домаћинства и индустријске потрошаче у сјеверозападном дијелу Републике Српске.

Влада Републике Српске у приоритетне пројекте уврстила и суфинансирање изградње новог објекта – Симулационог и административног центра Медицинског факултета Фоча Универзитета у Источном Сарајеву.

Планирана је подршка инфраструктурним пројектима на подручју општина: Сребреница, Костајница, Вишеград, Милићи, Градишка, Петрово, Дервента и Србац, а између осталог, планирана је и подршка капиталним пројектима на подручју општине Трново.
Влада је усвојила и информацију о приоритетном капиталном пројекту којима ће из средстава јавних инвестиција бити суфинансирана изградња објекта за подршку дјеци са потешкоћама у развоју у општини Источно Ново Сарајево.

Такође, усвојене су и информације о потреби финансирања капиталних пројеката у општини Љубиње који се односи на изградњу новог насеља Хендеци, те информација о подршци општини Ново Горажде за финансирање набавке багера за потребе Јавног комуналног предузећа.

Усвојени су консолидовани извјештаји о извршењу Буџета Републике Српске за период 01.01.2025.-31.12.2025. године и за период 1.1 -31.3.2026. године.

Према подацима презентованим у извјештају о извршењу Буџета за 2025. годину приходи и примици планирани буџетом на општем фонду у 2025. године остварени су у износу од 6,325.5 милиона КМ (шест милијарди 325 милиона 500 хиљада КМ), што је за 6% мање у односу на Ребалансом буџета планирани износ.

Када се укупно остварени приходи и примици буџетских корисника у 2025. години умање за дио који је остварен кроз међусобне трансакције корисника, укупни консолидовани приходи и примици у периоду 01.01.-31.12.2025. године износе 6,828.8 милиона КМ.
Консолидовани буџетски расходи и издаци у периоду 01.01.-31.12.2025. године су исказани у износу од 7,113.5 милиона КМ.
Ино-дуг је у 2025. години редовно сервисиран и за те потребе издвојено је 514.6 милиона КМ.

Настављена је континуирана амортизација унутрашњег дуга и из редовних буџетских средстава у 2025. години је издвојено 583.8 милиона КМ чиме је смањен износ пројектованог унутрашњег дуга.

Стање јавног дуга Републике Српске са 31.12.2025. год. износило је 6.178,71 мил. КМ, тј. 33,80 одсто БДП-а.

Стање укупног дуга Републике Српске са 31.12.2025. год. износило је 6.994,69 мил. КМ, тј. 38,26 одсто БДП-а.

У Консолидованом извјештају о извршењу Буџета Републике Српске за први квартал 2026. године буџетски приходи су остварени у износу од 1,302.0 милиона КМ, што је за седам одсто мање у односу на Буџет за три мјесеца, а за два одсто више у односу на финансијски план за I квартал 2026. године.

У првом кварталу 2026. године приходи од директних пореза реализовани су у износу од 689.2 милиона КМ, што је за два одсто мање у односу на Буџет за три мјесеца, а за два одсто више у односу на финансијски план за I квартал 2026. године.

Индиректни порези су у првом кварталу 2026. године реализовани у износу од 523.3 милионa КМ, што је за 11 одстомање у односу на Буџет за три мјесеца, а за два одсто више у односу на финансијски план за I квартал 2026. године,

Примици од задуживања у првом кварталу 2026. годинe износе 144.6 милионa КМ, што је за 66 одсто мање у односу на Буџет за три мјесеца, а за 29 одсто мање у односу на финансијски план за први квартал 2026. године.

Ино-дуг је у првом кварталу 2026. године редовно сервисиран и за те потребе издвојено је 93.7 милиона КМ.

Влада Републике Српске донијела је Одлуку о измјени Одлуке о одређивању марже у промету одређених производа и Одлуку о допуни Одлуке о одређивању марже која се примјењује приликом формирања цијена нафтних деривата.

Ове одлуке донесене су у сврху заштите животног стандарда становништва Републике Српске, уз истовремено уважавање специфичности пословања домаћих привредних субјеката и очување стабилности домаћег тржишта.

Кључна измјена у оквиру Одлуке о одређивању марже у промету одређених производа односи се на заштиту и подршку малим трговцима, при чему је дефинисано да се прописане мјере неће примјењивати на трговце који малопродајну дјелатност обављају искључиво у једном малопродајном објекту на територији Републике Српске. Ова измјена је усвојена будући да трговци са једним малопродајним објектом располажу знатно ограниченијим економским и организационим капацитетима у односу на велике трговачке ланце, те се изузимањем ове категорије штити њихова економска одрживост, подстиче конкурентност малих трговаца и обезбјеђује континуитет снабдијевања грађана, посебно у мањим локалним заједницама.

Поред тога, предложеним измјенама се прецизније одређују врсте производа, њихове карактеристике и величине паковања за које се примјењују прописане максималне марже у износу од шест одсто у велепродаји и одам одсто у малопродаји, чиме се онемогућавају различита тумачења прописа у пракси и обезбјеђује ефикаснији инспекцијски надзор.

Ограничење маржи обухвата основне животне намирнице и производе као што су со, свињска и биљна маст, сунцокретово уље, млијеко, јогурт, пшенично брашно ТИП 500 и ТИП 850, хљеб, шећер, храна за дојенчад и бебе, пелене за дјецу и одрасле те детерџенти, док максимална маржа на лијекове износи осам одсто у велепродаји и 20 одсто у малопродаји.

У оквиру Одлуке о одређивању марже која се примјењује приликом формирања цијена нафтних деривата, усвојена је допуна којом се од ограничења маржи изузимају бензинске пумпне станице смјештене на аутопутевима у Републици Српској.

Ова мјера је резултат детаљне анализе специфичних услова пословања наведених станица, које карактерише обавеза континуираног обезбјеђивања доступности услуга корисницима аутопута, те повећани трошкови рада и одржавања пратеће инфраструктуре. Доношењем ове одлуке омогућава се несметано пословање и очување сигурности снабдијевања нафтним дериватима, те се дистрибутери стимулишу да улажу у изградњу нове и савремене пумпне инфраструктуре на мрежи аутопутева, што је усклађено и са праксом у земљама Европске уније и окружења.

Влада Републике Српске усвојила је Информацију о статусу пројекта и завршним корацима на изради прве фазе Социјалне карте Републике Српске.

Циљ успостављања Социјалне карте је јединствена и централизована електронска обрада података о социјално-економском статусу појединаца и са њима повезаних лица, ради ефикаснијег утврђивања чињеница неопходних за остваривање права и услуга из области социјалне заштите. Прва фаза пројекта подразумијева успостављање јединствене базе података о свим исплаћеним готовинским накнадама појединцима у области социјалне, борачке, инвалидске и дјечије заштите.

Задужује се Министарство финансија да, у складу са могућностима, обезбиједи финансијска средства у износу од 560.000,00 КМ за набавку софтверског рјешења Социјална карта – прва фаза.

Задужује се Генерални секретаријат Владе да спроведе поступак јавне набавке услуга развоја софтвера Социјална карта – прва фаза, према пројектном задатку „Информациони систем Социјална карта фаза 1 – Јединствена база података о свим исплаћеним готовинским накнадама појединцима у области социјалне, борачке, инвалидске и дјечије заштите“, као и да у цијелости реализује техничко рјешење.

Задужују се сви органи надлежни у областима релевантним за израду Социјалне карте да, у сврху ефикасне реализације пројекта, обезбиједе и доставе потребне информације које се односе на провођење управних поступака у њиховој надлежности, као и да омогуће размјену података са регистрима и базама података из њихове надлежности и активно сарађују на реализацији пројекта, како током припреме тако и током имплементације уговора о набавци софтвера Социјална карта – прва фаза и наредних фаза.

Влада Републике Српске усвојила је Информацију о реализацији превентивних програма за развој социо‐емоционалних вјештина код ученика у основним школама у Републици Српској.

Задужује се Министарство просвјете и културе да, у сарадњи са Републичким педагошким заводом, предузима активности на реализацији програма “Вјештине за одрастање”, полазећи од резултата остварених реализацијом програма „Вјештине за адолесценцију“ и опредјељења Републике Српске за јачање превентивне и васпитне улоге школе.

Програми “Вјештине за одрастање”, “Вјештине за адолесценцију” и “Вјештине за дјеловање” чине јединствен развојни оквир који прати потребе дјеце и младих кроз различите фазе одрастања. Њихов циљ је развој самопоуздања, емпатије, одговорног доношења одлука, комуникацијских и сарадничких вјештина, као и јачање отпорности на различите ризике којима су дјеца и млади изложени у савременом друштву.

Програм “Вјештине за адолесценцију” у Републици Српској реализује се од 2017. године, а до сада је обучено 129 васпитно-образовних радника и програм је реализован у 29 основних школа. Полазећи од остварених резултата, указана је потреба за реализацијом програма “Вјештине за одрастање” у нижим разредима основне школе, како би се успоставио континуитет развоја социо-емоционалних вјештина током цјелокупног основног васпитања и образовања.

Влада је донијела Одлуку о одобравању средстава у износу од 200.000,00 КМ на име остваривања права на подстицајна средства за развој експериментално-едукативног центра Пољопривредног факултета Бањалука.

Пољопривредни факултет Универзитета у Бањалуци је главни носилац научно-истраживачког рада и технолошког развоја у области пољопривредних наука у Републици Српској. Као најзначајнија установа високог образовања у области пољопривреде и производње хране, овај факултет има водећу улогу у развоју образовања и науке у Републици Српској и њихове практичне примјене у производњи.
У 2026. години планиран је наставак активности постављања експерименталних, демонстрационих и производних огледа, промоција постигнутих резултата и њихово коришћење у научно-истраживачке и едукативне сврхе. Из подстицајних средстава планира се набавка дијела потребног репроматеријала, услуге комбајнирања, набавке опреме и материјала за потребе практичне наставе, набавка нове пољопривредне механизације као и њено одржавање, набавка опреме материјала ради повећања мобилности и рада на терену са пољопривредним произвођачима.

Влада Републике Српске донијела је Одлуку о давању сагласности Министарству рада и борачко-инвалидске заштите на Допуну Плана стамбеног збрињавања лица са статусом члана породице погинулог борца или ратног војног инвалида од прве до четврте категорије инвалидности за 2026. годину.

Поступци набавке стамбених јединица у складу са Планом стамбеног збрињавања за 2026. годину су у већем дијелу започети. У међувремену дио локалних заједница, које у тренутку сачињавања и усвајања Плана стамбеног збрињавања за 2026. годину нису имале Коначне листе, су завршиле управне поступке и сачиниле Коначне листе лица која испуњавају услове за стамбено збрињавање додјелом стамбених јединица, тако да је оправдано да се поступци набавке стамбених јединица и у тим локалним заједницама покрену што прије, због чега је донијета предложена Допуна Плана.

Планом стамбеног збрињавања обухваћено је стамбено збрињавање лица са статусом члана породице погинулог борца и лица са статусом ратног војног инвалида од прве до четврте категорије инвалидности додјелом стамбених јединица у 35 општина/градова који су имали коначне листе за стамбено збрињавање наведених категорија додјелом стамбених јединица, а у складу са расположивим средствима у буџету Министарства за ту намјену у износу од 3.000.000,00 КМ.

До данас, Уговори о међусобној сарадњи закључени су са 22 локалне заједнице. Од тога, поступци су завршени у цијелости у пет општина/градова у којима је извршена набавка (санација или куповина) девет стамбених јединица (Вишеград 3, Гацко 1, Мркоњић Град 1, Лопаре 3, Хан Пијесак 1). У Општини Чајниче завршена је куповина двије стамбене јединице, додјела станова је у току. У 13 локалних заједница у току је припрема правних претпоставки за закључење Уговора о међусобној сарадњи.

Влада Републике Српске прихватила је Информацију о затраженој финансијској помоћи Града Прњавора за реконструкцију игралишта ЈУ “Центар средњих школа Иво Андрић” у овом граду, те је задужила Министарство за европске интеграције и међународну сарадњу да обезбиједи финансијска средства у износу 150.000,00 КМ.

Град Прњавор је израдио идејни пројекат изградње трибина, а неопходно је извршити и реконструкцију постојећег расвјетног система, као и комплетне подлоге игралишта, како би се обезбиједили адекватни услови за његово несметано и безбједно коришћење.

Поред своје основне намјене за потребе средњошколског образовања и рекреације грађана, предметно игралиште представља значајан спортски инфраструктурни капацитет који користе бројни спортски колективи са подручја града. Реконструкцијом и модернизацијом овог спортског комплекса створили би се знатно бољи услови за тренажни процес, развој младих спортиста и организацију спортских манифестација.