Поскупљења не стају, јер су, према подацима Централне банке БиХ домаћи инфлаторни притисци и даље изражени, а највећи раст цијена забиљежен је у сектору услуга.
Подаци Централне банке БиХ показују да су домаћи инфлаторни притисци и даље снажни, а годишња базна инфлација у првом полугодишту износила је 4,42 одсто. Највећи раст цијена забиљежен је у сектору услуга, гдје је поскупљење достигло 4,80 одсто.
Економисти истичу да раст цијена више није искључиво посљедица скупљих енергената и увозне робе, већ све више одражава кретања у домаћој економији, попут раста трошкова рада и пословања.
Стручњаци упозоравају да је БиХ, као увозно оријентисана економија, посебно осјетљива на глобална кретања, укључујући цијене нафте, сировина и транспортних услуга.
Према процјенама економиста, даљи ток инфлације зависиће првенствено од развоја геополитичке ситуације и кретања на свјетском тржишту енергената.
Према подацима ЦБ БиХ, годишња базна инфлација у првом полугодишту ове године износила је 4,42 одсто, док је просјечан раст цијена у сектору услуга достигао 4,80 одсто. У најновијем извјештају ЦБ БиХ наводи се да су инфлаторни притисци у јуну, у односу на мај, благо ојачали у категоријама које улазе у обрачун базне инфлације. Истовремено, базна инфлација је у првих шест мјесеци ове године била виша него током цијеле прошле године, што, како истичу из Централне банке, потврђује да домаћи инфлаторни притисци и даље остају снажни.
То значи да раст цијена више није првенствено посљедица скупљих енергената, горива или увозне робе, већ све више одражава кретања у домаћој економији. Већи трошкови рада и пословања најизраженије су се прелили на сектор услуга, чије цијене, за разлику од цијена хране или горива, након раста ријетко биљеже пад.
Базна инфлација искључује цијене хране, горива и енергената, јер су оне најподложније наглим осцилацијама, па се овај показатељ сматра најпоузданијим мјерилом трајности инфлаторних кретања.
Директор Подручне привредне коморе Бањалука Александар Љубоја рекао је за Глас Српске да се разлике у кретању цијена могу објаснити различитим кретањем улазних трошкова, прије свега енергената, репроматеријала и транспортних услуга.
– Индустријска производња највише зависи од цијена енергената и репроматеријала, а велики дио тих сировина увозимо. Због тога се базна инфлација не може посматрати само кроз призму прерађивачке индустрије, већ и кроз раст цијена увозне и потрошне робе. Управо је поскупљење увозних репроматеријала један од главних узрока раста цијена – рекао је Љубоја.
Према његовим ријечима, домаћа привреда је снажно ослоњена на увоз, док истовремено биљежи пад покривености увоза извозом, што додатно повећава осјетљивост на глобална кретања.
– БиХ је мала и увозно оријентисана економија, због чега нема простора за драстичне потезе који би могли зауставити инфлацију. Суочени смо са растом цијена енергената, сировина и полупроизвода, али и са смањеном тражњом на тржиштима наших најважнијих спољнотрговинских партнера. У таквим околностима и произвођачи и пружаоци услуга принуђени су да повећавају цијене како би могли наставити пословање – нагласио је Љубоја.
Додао је да Влада, у оквиру расположивих могућности, кроз подстицаје и субвенције настоји да помогне привреди, али да не може утицати на глобална кретања, попут цијена енергената или минералних ђубрива, која БиХ у великој мјери увози.
Извор: РТРС
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.