Њена прича, међутим, почиње много прије савремених модних писта. Љубичаста је кроз различите епохе представљала моћ, богатство, духовност и ексклузивност, а развој синтетичких боја у 19. вијеку потпуно је промијенио њену доступност и значење.
Боја која је вриједила читаво богатство
Најпознатија историјска верзија љубичасте била је тирска љубичаста, односно “Tyrian пурпле”, чија се производња везује за древне Феничане и град Тир на подручју данашњег Либана. Боја се добијала из морских пужева породице Мурицидае, а процес производње био је изузетно спор и захтјеван.
За веома малу количину пигмента биле су потребне огромне количине шкољки, због чега је обојена тканина представљала луксуз који обични људи практично нису могли да приуште. Посебно је била цијењена и због постојаности, па је временом постала један од најупечатљивијих симбола друштвеног статуса.
Римљани су ту симболику подигли на још виши ниво. Љубичаста је постала повезана са царском влашћу, а у појединим периодима постојала су и ограничења која су одређивала ко и у којој мјери смије да је носи. Тако је настала веза између љубичасте, ауторитета и краљевског статуса која је у колективној култури преживјела вијековима.
Случајно откриће које је промијенило моду
Велика прекретница догодила се 1856. године када је млади британски хемичар Вилијам Хенри Перкин покушавао да синтетише кинин, тада изузетно важан због његове примјене против маларије.
Експеримент није дао оно што је Перкин тражио, али је довео до неочекиваног открића – интензивне љубичасте боје која се добро везивала за свилу. Настала је “маувеине”, једна од првих синтетичких органских боја и производ који ће имати огроман утицај не само на моду него и на развој модерне хемијске индустрије.
Љубичаста је од боје резервисане за привилеговане постепено постала доступна много ширем кругу људи. Популарности нове нијансе додатно је помогла краљица Викторија, која се појавила у свиленој хаљини обојеној овом бојом, док је “мауве” убрзо постао модни феномен у европским центрима.
Од статусног симбола до дизајнерског алата
Демократизација љубичасте није уништила њену историјску симболику. Напротив, дизајнери су почели да користе управо њено насљеђе како би производима, одјећи и просторима дали осјећај луксуза, театралности или посебности.
Тамније нијансе, попут шљиве, патлиџана и дубоке краљевске љубичасте, често остављају утисак раскоши и драматичности, док лаванда и јоргован могу дјеловати њежније, смиреније и романтичније.
У ентеријеру је због тога љубичаста изузетно флексибилна. Дубока љубичаста на баршуну, фотељи или детаљима може простору дати готово аристократски карактер, док свјетлије нијансе могу створити много савременији и прозрачнији амбијент.
Слично је и у графичком и дигиталном дизајну, гдје љубичаста омогућава ауторима да се удаље од традиционалних корпоративних плавих, црвених и сивих тонова. Њена позиција између топлијих црвених и хладнијих плавих нијанси омогућава веома различите визуелне интерпретације – од футуристичких до елегантних.
Извор: Независне
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.