Вјештачку интелигенцију повремено или редовно користи 80 одсто грађана БиХ, док је 16 одсто користи свакодневно, показало је истраживање Регулаторне агенције за комуникације /РАК/ БиХ и Савјета Европе о писмености о вјештачкој интелигенцији и интегритету информација.
Шеф Одсјека за садржај и медијску писменост Регулаторне агенције за комуникације Леа Ченгић рекла је новинарима данас у Сарајеву да резултати истраживања, заснованог на анкетирању 1.000 грађана БиХ старости од 16 до 70 година, показују значајне разлике међу генерацијама у познавању и кориштењу алата вјештачке интелигенције.
Она је навела да 87 одсто млађих испитаника сматра да вјешто користи ове алате, док је код грађана старости од 56 до 70 година тај удио свега око 20 одсто.
“Када смо испитаницима понудили садржаје креиране помоћу вјештачке интелигенције да препознају о чему је ријеч, видјели смо да њихова самопроцјена не одговара стварном стању”, рекла је Ченгићева.
Она је истакла да је само половина испитаника успјела да препозна видео-дневник који је водила водитељка генерисана вјештачком интелигенцијом, док је међу грађанима старости од 56 до 70 година то успјела тек трећина.
Према њеним ријечима, 74 одсто грађана сматра да садржаји креирани помоћу вјештачке интелигенције треба да буду јасно означени, док 54 одсто сматра да формално образовање не пружа довољно могућности за стицање знања о овим алатима.
Ченгићева је указала и на то да више од половине испитаника користи вјештачку интелигенцију за тражење здравствених савјета, што додатно указује на потребу за развојем дигиталних вјештина и критичким приступом информацијама.
Она је нагласила да је у унапређење дигиталних вјештина грађана потребно системски улагати, посебно имајући у виду да су старији грађани у значајној мјери изостављени из могућности едукације о кориштењу ових алата.
Представница Фондације “Медијацентар” Сарајево Ламија Ковачевић рекла је да је истраживање о утицају медијских садржаја креираних уз помоћ вјештачке интелигенције на повјерење публике спроведено у јулу на узорку од 810 грађана и да је показало да испитаници углавном нису сигурни да ли могу поуздано да препознају садржаје настале употребом ове технологије.
Она је истакла да је грађанима веома важна транспарентност извора, али да пракса јасног означавања употребе вјештачке интелигенције у медијским садржајима углавном није заступљена у медијском сектору.
“Више од половине грађана забринуто је због утицаја вјештачке интелигенције на квалитет информација, али и због ширења нетачних информација и способности публике да препозна такве садржаје”, навела је Ковачевићева.
Она је рекла да грађани углавном прихватају употребу вјештачке интелигенције као помоћног алата, на примјер за уређивање текста и одређене истраживачке задатке, али имају негативније ставове према њеном кориштењу за потпуно креирање медијских садржаја, попут телевизијских водитеља генерисаних овом технологијом.
Ковачевићева је нагласила да је важно да медији јасно наведу на који начин је вјештачка интелигенција кориштена у припреми садржаја, као и да ли је садржај провјерен и ко за њега сноси одговорност.
“Грађанима је важно нагласити процес у којем је вјештачка интелигенција употријебљена, али и да је садржај прошао провјеру те да одговорност за њега имају новинари и уредници који су га прегледали”, рекла је Ковачевићева.
Представник Сектора за односе с јавношћу РАК-а Борис Кујунџић рекао је да су у оквиру кампање “Дани медијске и информацијске писмености” представљена два значајна истраживања која се баве односом грађана БиХ према вјештачкој интелигенцији, њеном употребом и утицајем на медије и информисање.
Он је навео да је у оквиру догађаја организована и посебна сесија током које су чланице Мреже за медијску и информацијску писменост представиле своје активности и пројекте у области писмености о вјештачкој интелигенцији.
Резултати истраживања представљени су данас у “Европској кући” /Еуропе Хоусе/ у Сарајеву, у оквиру шесте кампање “Дани медијске и информацијске писмености”, коју организује Регулаторна агенција за комуникације у сарадњи са чланицама Мреже за медијску и информацијску писменост.
Кампања траје од 24. до 31. октобра под мотом “Дигитално снажни”.
Извор: Срна
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.