Након посљедњих истраживања, научници вјерују да је људски предак живио на подручју данашњег Балкана.
У студијама објављеним у часопису “Њу сајентист” наведено је истраживање бугарских и грчких фосила.
Према тим студијама, најмистериознији од древних европских мајмуна заправо је био људски предак – хоминин.
Бугарски научници открили су зуб човјеколиког мајмуна стар седам милиона година.
Према научним сазнањима, Европа је прије 12 милиона година била прави рај за човјеколике мајмуне.
Међутим, они су почели нестајати прије десетак милиона година, када су се у том дијелу свијета драматично промијенили климатски услови.
Након тога, човјеколики мајмуни углавном су остали ограничени на Африку у којој су се подијелили на гориле, шимпанзе и људе.
Године 2012. Николај Спасов из Националног природњачког музеја у Софији и његове колеге открили су зуб човјеколиког мајмуна за који тврде да је најмлађи фосил те врсте икада пронађен у Европи.
Шимпанзе се сматрају најближим људским сродницима. Научници тврде да су се ови мајмуни и људи раздвојили прије пет до седам милијуна година, након чега су се први праљуди развили у Африци.
Али, према новим истраживањима стручњака из Њемачке, Бугарске, Грчке и Канаде, ово раздвајање врста догодило се на истоку Медитерана, а не Африке.
Бугарски научници, као и њихове њемачке и канадске колеге сматрају да зуб пронађен у Бугарској припада човјеколиком мајмуну /Граецопитхецус Фреубергхи/, који је наставио да живи у Европи још дуго након што су други човјеколики мајмуни нестали с континента.
Оне вјерују да је тај човјеколики мајмун био – хоминин.
Ову врсту мајмуна научници сматрају најмистериознијом од свих европских човјеколиких мајмуна, јер од њега није остало много фосилних остатака.
Извор: http://www.srna.rs/
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.