Велики проблем земаља региона јесте чињеница да свакодневно све више младих и образованих људи одлазе у развијене европске државе у потрази за бољим животом.
Многи од њих одлазе и не размишљају да се икада врате у своје домовине, јер како тврде, немају због чега да се врате, осим понекад да обиђу родбину.
Једна од њих је и двадесетосмогодишња Надина Реџић из БиХ, правница која у Њемачкој тражи посао медицинске сестре.
“Не бих се никада вратила! Дошла бих да видим породицу и пријатеље. Ако већ нешто изградим и кренем испочетка у другој држави, зашто бих све то оставила и вратила се овамо гдје уопште не знам да ли ћу моћи опет нешто започети”, прича Надина за “Дојче веле”.
Надина је само једна од хиљада младих људи који уче њемачки језик како би могли да се што лакше прилагоде у Њемачкој или Аустрији.
“Људи који овдје долазе су очајни због система, рада и запослења у нашој држави. Мале су шансе да добију посао и раде оно што воле, да раде и за шта су се школовали”, рекао је Мерсудин Махмутбеговић, директор једне школе за стране језике у Тузли.
То је велики проблем и за домаће фирме, које све теже проналазе квалитетне, образоване раднике.
“Посјетио сам јако пуно компанија које се жале на чињеницу да им најбољи радници одлазе. Ако погледате ИТ сектор, љекаре, добре мајсторе, и тако даље … Људи једноставно осјећају да ово није амбијент у којем желе да виде, дугорочно, себе и своју породицу. То је оно што ме посебно забрињава”, наглашава директор Економског института Сарајево Муамер Халибашић.
Ни у Србији није ништа боље стање. Примјер за то је и Марина Стеванов (25), која одлази у Аустрију да ради као доктор.
“Прво сам хтјела у Америку, али сам онда добила понуду из Аустрије с клиничког одјељења васкуларне хирургије у Грацу. Понудили су ми да дођем чим завршим образовање”, каже Марина, којој је рјечник једна од битнијих ствари коју носи са собом.
Са све већим проблемом одласка младих и образованих суочава се и Хрватска.
“Тешко је зауставити те трендове с обзиром на господарску разлику, између развијене Европе и југа и југоистока Европе. Објективно гледано, ти процеси ће оставити силне трагове на свим земљама из којих исељава становништво”, истиче загребачки демограф Стјепан Штерц.
Босна и Херцеговина, Србија и Хрватска тако губе читаву једну генерацију младих, који се можда никада неће врати у своје домовине.
Извор: www.nezavisne.com, Дојче Веле
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.