Глобална трговина оружјем у посљедњих пет година повећана је за десет одсто – највећи извoзник су САД са 34 одсто удјела у трговини, а слиједи Русија са 22 одсто, наводи Институт за мировне студије СИПРИ из Стокхолма.
Послије САД и Русије, на списку извозника слиједе Француска, Њемачка и Кина, док је Индија највећи увозник оружја.
Пораст продаје стручњаци објашњавају највише повећаном набавком оружја у Азији, Океанији и на Блиском истоку.
Извјештај се односи на крупно оружје, попут ракетних система, авиона и тенкова, а не обухвата пушке, пиштоље и муницију.
САД су повећале извоз оружја за четвртину и извозе га у 98 држава. Уговоре је највећим дијелом закључивала администрација бившег америчког предсједника Барака Обаме.
У посљедњем петогодишњем раздобљу руски извоз је опао за седам одсто, али та земља и даље заузима друго мјесто у свјетској трговини крупним оружјем.
Упркос политичким расправама на Западу о томе треба ли извозити у земље које су у рату, САД и европске државе остају главни извозници за регион погођен сукобом.
Највећи увозник оружја остаје Индија, која је купила 12 одсто укупне количине.
СИПРИ у анализи то објашњава дугогодишњим напетостима између Индије и Пакистана, односно Кине, те чињеницом да индијска војна индустрија и даље нема могућности да сама произведе модерно оружје.
Други највећи увозник је Саудијска Арабија, која је утростручила набавке, а слиједе Египат, Уједињени Арапски Емирати и Кина. При томе је Кина смањила увоз за петину јер производи све више домаћег оружја.
Европске државе увозиле су 22 одсто мање наоружања у посљедњих пет година. Према анализи стручњака, очекује се нови пораст увоза због тензија са Русијом, преносе војни портали.
Извор: http://www.srna.rs/
Фото: https://www.freepik.com/
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.