У Републици Српској у прошлој години обављено је пет усвојења дјеце, а у 2016. години 16, од којих је девет било потпуних и седам непотпуних усвојења, подаци су Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске.
У Министарству истичу да је усвојење најбољи облик заштите дјеце без родитељског старања јер је природно окружење за дијете породица.
“Приликом усвојења дјетета, брачни пар који жели усвојити дијете пролази детаљну обраду с циљем утврђивања опште и посебне подобности за усвојење дјетета. Усвојење мора бити у интересу усвојеника”, речено је Срни у Министарству здравља и социјалне заштите.
У Министарству указују и на друге облике збрињавања дјеце без родитељског старања попут хранитељства, те истичу да Српска има 177 хранитељских породица гдје је смјештено 250 дјеце.
“Збрињавање у хранитељску породицу је облик збрињавања корисника у породицу која му обезбјеђује задовољавање основних животних потреба, која брине о личности корисника и помаже му у остваривању његових права и извршавању обавеза”, напомињу у Министарству.
Правник у Центру за социјални рад Бањалука Јадранка Штркић рекла је Срни да је усвојење најквалитетнији и трајни вид збрињавања дјеце без родитељског старања, те да је у овој установи око 100 захтјева потенцијалних усвојитеља.
Према њеним ријечима, поступак усвојења регулисан је одредбама Породичног закона, Упутством о поступку усвајања дјеце, те Упутством о вођењу евиденције и документације о усвојеној дјеци.
Она је истакла да је породично-правни институт усвојења такав да је конципиран као право дјетета трајно лишеног родитељског старања, на одговарајући облик породично-правне заштите.
“Усвојење, дакле, ни у једном пропису, као ни у правној теорији и теорији социјалног рада није конципирано као право усвојилаца, већ право дјетета-усвојеника. Ово стога што је дјетету без родитељског старања потребно обезбиједити адекватне услове за раст, развој, васпитање, образовање и друго”, објаснила је Штркићева.
За пуноважност усвојења потребно је да су усвојилац и усвојеникови родитељи, односно стараоци усвојеника, дали своју сагласност пред надлежним органом старатељства.
“За усвојење малољетног лица старијег од 10 година потребна је његова сагласност. Усвојење мора бити у интересу усвојеника, а усвојилац може бити само држављанин Републике Српске”, навела је Штркићева.
Ако постоје изричито оправдани разлози да усвојиоци буду страни држављани, додала је она, орган старатељства дужан је да претходно затражи одобрење о дозволи усвојења од Министарства здравља и социјалне заштите.
Штркићева је објаснила да се потпуним усвојењем између усвојиоца и његових сродника и усвојеника и његових потомака заснивају односи сродства, као да се ради о крвном сродству.
“То је трајни однос и потпуно усвојење се не може раскинути. Потпуно се може усвојити само дијете узраста до пет година које нема живе родитеље или су му родитељи непознати, родитељи који су дијете напустили, а више од једне године не зна им се мјесто боравка, као и родитељи који су пред органом старатељства пристали да њихово дијете буде потпуно усвојено”, нагласила је Штркићева.
Према њеним ријечима, непотпуним усвојењем између усвојеника и усвојиоца и његових потомака заснивају се односи сродства, као и права и дужности која по закону постоје између родитеља и дјеце, ако законом није другачије одређено.
“Непотуно усвојење не утиче на права и дужности усвојеника према његовим родитељима и другим сродницима”, рекла је Штркићева.
Она је објаснила да се не може се усвојити сродник у правој линији, ни брат ни сестра, те да старалац не може усвојити штићеника док га орган старатељства не разријеши дужности стараоца.
“Однос крвних сродника у линији коју чине преци и потомци, без обзира на степен сродства, представља сметњу за заснивање усвојења. Пуноважно је само усвојење туђег дјетета”, рекла је Штркићева.
Према њеним ријечима, лице које жели усвојити дијете подноси захтјев органу старатељства, односно Центру за социјални рад. За вођење поступка усвојења надлежан је орган старатељства према пребивалишту малољетника, односно боравишту, ако се пребивалиште не може утврдити.
“Орган старатељства дужан је да у поступку обраде лица заинтересованих за усвојење оцијени њихове опште подобности за усвојење, узме у обзир старост, физичко и психичко здравље, стабилност брачне заједнице, мотиве за усвојење, способност за родитељство, емоционалну стабилност и зрелост усвојилаца”, навела је Штркићева.
Орган старатељства дужан је и да потенцијалним усвојиоцима предочи детаљна и поуздана сазнања која се односе на психофизички статус дјетета.
“Код потпуног усвојења у матичну књигу рођених усвојиоци се уписују као родитељи усвојеника, док се код непотпуног усвојења у матичну књигу уписују биолошки родитељи усвојеника, али се у рубрици `Напомена` уписују подаци о усвојиоцима”, додала је Штркићева.
Извор: http://www.srna.rs/
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.