Због евентуално потврђене оптужнице за кривично дјело за које је законом прописана казна затвора у трајању од најмање шест мјесеци брчански функционери обавезни су да поднесу оставку на функцију коју обављају.
На то их обавезује члан 29. Закона о Влади дистрикта Брчко без обзира на каснији исход судског процеса.
Таква законска одреба која не постоји ни у једном сличном закону у БиХ, по мишљењу више званичника у брчанској законодавној и извршној власти, омогућава политичке обрачуне са неистомишљеницима.
На тај начин размишља Исмет Дедеић, предсједник брчанског одбора Савеза за бољу будућност који наглашава да таква законска одредба не омогућава искрену борбу против корупције и криминала.
„Напротив, он служи за обрачун са политичким неистомишљеницима и са људима који не желе да се уклапају у одређене шеме. Таквом одредбом не постоји пресумпција невиности. Познато је да су наша Полиција и Тужилаштво исполитизовани и ко год се са неким функционером не слаже исфорсирају му оптужницу и више тих, углавном анонимних подносилаца пријава, није брига за судбину оптужнице, оптуженог човјека, његову породицу“, нагласио је Дедеић који је, како кажем и сам осјетио те одредбе и био смијењен што је заједно са тадашњим градоначелником Кисићем омогућио градњу поткровља.
Он је посебно указао на Тужилаштва на свим нивоима у БиХ која су, како је рекао,„исполитизована и корумпирана“ и да није случајно да се и неки тужиоци процесуирају.
„У брчанском Тужилаштву се утемељила једна група код које моћници или њихови љубимци могу да поруче оптужнице. Због тога се у Брчком развија логика да је боље не радити ништа и не одговарати већ градити и евентуално бити позиван на одговорност“, рекао је Дедеић.
Посланик у више скупштинских сазива Вукашин Панић, који је познат као човјек без длаке на језику, на одговорност, позива подносиоце захтјева за покретање истраге.
„По правилу такве кривичне пријаве се заврше ослобађајућом пресудом и онда се испоставља захтјев за обештећењем који се исплати из буџетских средстава. Због тога је потребно провести скупштински закључак на подношење регресних тужби за надокнаду штете по буџет Дистрикта. Колико је мени познато до сада је, по основу таквих надокнада, из буџета исплаћено 500.000 марака, а до сада нико није по основу регресне тужбе намирио штету Дистрикту“, рекао је Панић.
Он је, одговарајући на могућност политички мотивисаног подизања оптужница, рекао да он има таквих сазнања, при чему су му неки грађани говорили о договорима.
„Не могу се тако лако подизати такве оптужнице и потребно је измијенити ту одредбу закона“, прецизирао је Панић.
За подрепдсједника Скупштине Брчко дистрикта Ивицу Филиповића, таква одредба закона је штетна јер се, као наглашава „оптужница врло лако подигне, а тешко се кривица доказује“.
„Таква судбина тих оптужница има озбиљне финансијске посљедице по буџет Дистрикта. И зато самтрам да прво треба доказати кривицу, па тек онда судити. Доказа за тврдње да се подизањем оптужница политички неистомишљеници разрачунавају, али се оставља пуно простора за шпекулације и инсинуације. Због тога сматрам да та одредба закона није најсретније рјешење и било би је добро промијенити“, нагласио је потпредсједник Филиповић.
Након што је поднијела оставку због оптужнице и након ослобађајуће пресуде, некадашњи шеф Одјељења за јавни регистар у претходном сазиву Владе, Цвијета Танасић, је регресном тужбом добила финансијско обештећење због изгубљене добити. То јој, међутим, није омогућило да се врати у администрацију.
„Једино у Брчком не постоји пресумпција невиности, већ је ситуација обрнута. Упркос чињеници да сам на суду ослобођена, рекли су ми да не постоји правни основ за мој повратак у администрацију. Било је иницијатива да се тај члан измијени али као и обично у Брчком мишљења о томе су била подијељена, некоме је одговарало да се не измијени. Иако немамо доказа постоји могућност да се са овим чланом манипулише и да се неистомишљеници по било ком питању политички елиминишу“, прецизирала је Танасић.
Она је посебно указала на непостојање одговорности оних који су подигли такву оптужницу, нити да ће неко намирити јавни новац који се из буџета Дистрикта тако троши.
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.