Поводом 125 година од рођења српске пјесникиње Десанке Максимовић у Брчком је синоћ одржано књижевно вече посвећено њеном животу и дјелу.
“Хтјели смо и да истакнемо оно што је пјесникињу инспирисало да напише сва своја дјела, а то је љубав коју је несебично пружала. Иако је имала много тешких тренутака у животу, задржала је духовни мир и дјеловала је веома смирујуће на људе који су имали прилику да је слушају док прича. Зато смо на овој књижевној вечери пустили и исјечке из неколико њених интервјуа”, рекао је Душко Милошевић, водитељ драмско-рецитаторске секције Српског просвјетног и културног друштва “Просвјета” Брчко која је организатор књижевне вечери.
Он је додао да су на књижевној вечери учествовали ученици разредне и предметне наставе и средњих школа.
Милошевић је истакао да су рецитатори синоћ подсјетили на најзначајније дјело Десанке Максимовић “Тражим помиловање” – драмским приказом у виду дијалога пјесникиње и цара Душана од којег она и тражи помиловање.
Књижевно вече завршено је Милошевићевом пјесмом посвећеној пјесникињи, у којој тражи помиловање за њу, јер је како је рекао, настала у вријеме када је Десанкино најпознатије дјело избачено из школске лектире за средње школе у Србији.
“Ја сам у то вријеме завршавао факултет и нисам могао да вјерујем да се то дешава и да се то дјело избацује зарад мање квалитетних дјела. То је био мој одговор на то што се дешавало и критика друштву које се одриче таквих великана”, напоменуо је Милошевић.
Десанка Максимовић рођена је 1898. у селу Рабровици, у околини Ваљева. Била је најстарије дијете оца Михаила, учитеља и мајке Драгиње. У Бранковини је провела дјетињство све до краја основне школе, а у Ваљеву је завршила гимназију.
Послије Првога свјетског рата уписала се на Филозофски факултет у Београду гдје је студирала свјетску књижевност, општу историју и историју умјетности. Након што је 1923. дипломирала радила је у обреновачкој гимназији. Након тога била је постављена за замјеницу редовног наставника у Трећој женској гимназији у Београду.
Десанка Максимовић провела је годину дана у Паризу на усавршавању као стипендиста француске владе. Након што је од 3. јуна 1925. године радила око годину дана у учитељској школи у Дубровнику, прешла је поновно у Београд гдје је радила у Првој женској гимназији. Једна од њених ученица била је и Мира Алечковић, која је такође постала пјесникиња и пријатељица Десанке Максимовић. Она је почетком Другога свјетског рата отишла је у пензију, али се у службу вратила 1944. године и у истој школи остала до коначног пензионисања, 1953. године.
Десанка Максимовић је била пјесникиња, приповједачица и романопискиња. Писала је и за дјецу, а повремено се бавила и превођењем, махом поезије, с рускога, словенскога, бугарскога и францускога језика.
Објавила је око педесет књига поезије, пјесама и прозе за дјецу и младе, приповједачке и путописне прозе. Своје прве пјесме је објавила 1920. године у часопису “Мисао”.
Неке од њених најпопуларнијих пјесама су: „Предосећање“, „Стрепња“, „Опомена“, „На бури“, „Тражим помиловање“ и „Покошена ливада“.
Чувши за стријељање ђака у Крагујевцу 21. октобра 1941. године, пјесникиња је написала једну од својих најпознатијих пјесама „Крвава бајка“ – која свједочи о терору окупатора над недужним народом у Другом свјетском рату. Пјесма је објављена тек послије рата.
Десанка Максимовић преминула је 11.фебруара 1993. године, у својој 95. години, у Београду. Сахрањена је у Бранковини код Ваљева.
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.