Колико радозналост и ентузијазам појединаца могу допринијети култури сјећања на предке и њихово битисање на одређеном подручју показује Милорад Ћирковић,графички инжењер из Брчког који се већ скоро педесет година бави прикупљањем археолошких ископина и њиховим чувањем.
Ћирковић је сакупио толико материјала да је у властитој режији прије нешто више од мјесец дана отворио и јавности дао на увид свој Центар за археолошка и етнографска истраживања «Неолит» у коме је изложио до сада прикупљене експонате чија се старост креће од 5.000 година прије нове ере до неколико десетина година.
Прикупљени материјал је изложен у једној просторији у кругу некадашње фабрике акумулатора «Тесла» за коју Ћирковић уредно плаћа закуп.У обиласку ове веома вриједне збирке затекли смо Предрага Глухаковића, министра трговине и туризма у Влади Републике Српске, који је обећао сваку врсту помоћи.
«Ова збирка коју је прикупио господин Ћирковић представља право богатство које заслужује много значајнију помоћ Брчко дистрикта у првом реду да се обезбједи адекватан простор како би било омогућено да се види његову збирку. Влада Републике Српске ће из гранта за Брчко који је предвиђен у буџету РС помоћи да се отвори музеј у Брчком.» прецизирао је Глухаковић, који је изразио очекивање да ће брчанска власт с обзиром на висину буџета наћи начина да убудуће у значајнијој мјери помогне Центру.
Он је позвао надлежне представнике у Влади Брчко дистрикта да дођу на састанак у Бања Луку како би се створили просторни и други предуслови,те направила једна брошура о експонатима како би збирка Центра «Неолит» била доступна много ширем кругу људи.
Изражавајући велику захвалност министру Глухаковићу на посјети центру «Неолит», Милорад Ћирковић је рекао да ускоро очекује Комисију из надлежног министарства Савјета министара БиХ који ће дати посљедњу оцјену о вриједности збирке.
«Након скоро пет деценија истраживања и брижљивог прикупљања материјала «Неолит» је оформио завичајну музејску збирку која представља ризницу културног добра Брчко дистрикта,односно региона сјевероисточне БиХ.Ово није музеј већ депо јер простор од 120 квадратних метара не дозвољава да се преко 500 експоната представе онако како заслужују. Због тих услова збирка није условна за ширу презентацију јер није направљен каталог а није ни стандардизована па се неможе квалификовати као музејска» рекао нам је господин Ћирковић.
Захваљујући тројици посланика, који су препознали значај и вриједност збирке,брчанска Скупштина је одобрила скроман износ у буџету дистрикта за ову годину.Тако је збирка из подрума угледала свјетлост дана. Надлежно Одјељење Владе Брчко дистрикта још увијек није ништа учинило како би се ова збирка туристички валоризовала.
«Екипа професора са тузланског Универзитета која је посјетила Центар, износећи највише оцјене о вриједности скупљених експоната, рекли су ми да је ово превише вриједно и превише значајно,те да овај ресурс превазилази могућности једног човјека и невладине организације и да се овом збирком мора позабавити институција.Ово је ресурс свих народа у Брчком.Истина, ја сам власник преко 90 одсто експоната а остало су дали људи добре воље»рекао је Ћирковић.
Хоће ли ова збирка добити адекватан простор какав заслужује,знаће се веома брзо. Јер како каже Ћирковић, његов сан је завршен, сада треба да говоре наука и стручњаци, људи од ауторитета и људи од надлежности.
«Хоћемо ли за два мјесеца бити у подруму или на пиједесталу културно-туристичког ресурса у Брчком, је божије питање» рекао је не са малом дозом опреза, Ћирковић.
Упркос свим специфичностима Брчко дистрикта БиХ, ипак чуди што институције власти скоро па игноришу збирку и напор који је уложио Милорад Ћирковић прикупљајући бројне експонате међу којима је највредније праисторијско камено длијето,те алати од оксидијана (најтврђег камена на свијету), нумизматичка збирка ,шкољке и звијезде са Мајевице, разни приручни алати којим се служио човјек од праисторије до данас.Тим прије што Брчко нема музеј нити било какву музејску поставку.
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.