Музеј савремене умјетности Републике Српске и ове године организује у Бањалуци разноврстан програм за манифестацију “Ноћ музеја” која ће бити обиљежена ове суботе, 18. маја.
Интересантно је да се ове године “Ноћ музеја” обиљежава истог дана када и Међународни дан музеја. И један и други празник имају теме на које су музеји позвани да одговоре и да програмима – изложбама које су приређене у музеју, као и специфичним програмима, понуде неке одговоре на ту тему.
Директорица Музеја савремене умјетности РС Сарита Вујковић у разговору за Фену открива да је овогодишња тема “Музеј за образовање и истраживање” на коју се одазвало око 1.200 музеја из 120 европскх градова.
То је позив да се каже заправо колико су музеји образовне институције и колико њихов рад може да пружи истраживачко искуство за публику – истиче она.
Овај музеј је недавно отворио и приредио своју изложбу посвећену свјетски значајном дизајнеру Мирку Илићу под називом “Лице у лице”, а која се бави и историјом дизајна и његовим радом јер је у питању велика ретроспектива и уопште презентирање функције дизајна у савременом умјетничком контексту.
– Прилагодили смо програме које ћемо да понудимо 18. маја, а то је између осталог предавање Уроша Крчадинца. Урош Крчединац је један јако интересантан дигитални умјетник, али је он и доктор информатике, аутор бројних радова и едукатор, веома интересантан предавач који се бави занимљивим новим темама које првенствено занимају младе. Бави се новим технологијама, вјештачком интелигенцијом, разним новим могућностима које сам дизајн пружа – објашњава Вујковић.
Тако ће његово предавање под називом “Андроиди не сањају ништа” представити својеврсну шетњу кроз разне изабране пројекте, разне алгоритме умјетности на којима је Крчадинац радио посљедњих година.
– Оно што желимо на тим предавањима да кажемо јесте колико заправо савремена умјетност треба да иде у корак са временом, колико дизајн треба да данас иде у корак са временом и нуди нека нова рјешења за неке нове могућности које савремено друштво тражи. Сада се суочавамо с временом када вјештачка интелигенција преузима примат, пишу се текстови уз помоћ вјештачке интелигенције, а с друге стране врло често читамо како фотографије и слике могу да буду начињење вјештачком интелигенцијом. Заправо, шта је то што је данас тачно, шта је то што се са сигурношћу можемо поуздати да је права информација и гдје је у свему томе човјек, индивидуа и личност. То су та нека питања која желимо да поставимо и на која желимо да одговоримо не само Урош Крчадинац, већ да направимо један интерактивни разговор између њега и публике – објашњава Вујковић.
Музеј савремене умјетности РС сваке године, у оквиру манифестације “Ноћ музеја”, организује занимљиве концерте, а прошле године су тако били Констаркта и Лету штуке. Ове године је намјера да се музички програм повеже са самом изложбом, односно да се направи музички времеплов који ће омогућти ДЈ Марко Вуковић, познатији као Мркqез В.
– Он је припремио програм “Баст фром тхе паст”, јер нам је жеља да се повежемо са изложбом радова Мирка Илића који је био стваралац у сржи новог таласа осамдесетих година када је радио бројна рјешења за албуме многих музичких група које су данас култне групе са простора бивше Југославије и који је тим визуелним идентитетима на неки начин отварао пут. Сматрали смо да је подсјећање на ту врсту музике јако важно када је у питању његова изложба и да је то један, да кажемо, свеукупан доживљај његовог рада иако изложба радова Мирка Илћа има много сегмената који се не дотичу само музике већ многих других његових радова које је радио и на простору бивше Југославије и након одласка у Америку и живота у Неw Yорку – наглашава Вујковић.
Са догађајем ће на самој згради бити повезан и 3Д видео-мапинг под називом “Временски портал” који ће са својим сарадницима израдити Младен Ђукић, а то је видео-мапинг који је Музеј савремене умјетности РС већ наговијестио 10. фебруара на отварању изложбе са новим визуленим индентитетом. Тај видео-мапинг је дорађен, прилагођен овом догађају, а у Музеју су имали жељу да га на другачији начин поново представе публици.
– То је један историјски времеплов саме зграде и нашег пута ка Музеју савремене умјетности РС који повезује чињеницу да је Музеј настао након катастрофаланог земљотреса који је задесио Бањалуку 1969. када су бројни умјетници из цијелог свијета поклонили бројна умјетничка дјела како би помогли настрадали град. Подсјећам да је одлучено да та дјела остану као трајна баштина и то је заправо почетни фундус наше институције који је тада бројио око 700 радова. Ми сада заједно са збирком дизајна имамо око 3.800 умјетнчких дјела што је врло импозантан број који обавезује и говори о томе колко је развој једне такве институције у друштву јако битан – додаје директорица Музеја савремене умјетности.
Кроз тај видео-мапинг биће представљена и музејска зграда коју је ова институција добила, а рјеч је о једном од најљепших објеката у граду који је реновиран 1980. У неколко посљедњх година започета је њена обнова.
– Имамо нову визију саме институције, која овај објекат треба да претвори у мултифункционалан простор за Музеј савремене умјетности, али и за многе друге садржаје који ће да повежу и Истраживачки центар за савремену умјетност и прву јавну библиотеку за савремену умјетност на простору Републике Српске, али и један наш нови концепт рада са умјетнцима истраживачма у оквиру студија који планирамо да изградимо у оквиру нашег простора – објашњава Вујковић.
Подсјећа да се манифестацији “Ноћ музеја” ова институција придружила још 2006. године, када се Музеј одазвао на позив Министарства културе Француске који је био упућен бројним европскм земљама да подрже манифестацију која је годину дана прије почела у Паризу са циљем да се музеји афрмишу и да на нови и занимљив начин привуку публику.
– Манифестација “Ноћ музеја” повезује публику разних година, од 7 до 107, тако да ће догађај бити од 20 до 24 сата, али је позив упућен и најмлађима који могу да дођу са родитељима или бакама и дедама. И наравно млађој публици на коју је манифестација фокусирана – поручује директорица Музеја савремене умјетности.
Извор: БХРТ
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.