Поводом Светог Трифуна, славе виноградара, новинара, али и љубави, Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ Брчко – у петак 14. фебруара је у дому Културно административног центра, “Патријарх српски Павле“ у Брчком уприличило вече посвећено љубави на којој је гост био Перо Зубац, један од највећих пјесника љубавне поезије на просторима бивше Југославије. Овом приликом са њим смо разговарали о његовој поезији, а посебно о ономе по чему га памте многе генерације: „Мостарским кишама” и “Светлани”.
Разговарала Миљана Ђурђевић
Пјесма „Мостарске кише“ је постала миљеница многих генерација. Она је на неки начин обиљежила и ваш живот. У којој мјери је она утицала на вас?
Када сам је објавио у Загребу, имао сам 20 година, и она ми је отворила врата да могу да на песничким манифестацијама наступам заједно са Десанком, Миром, Весном, Цесарићем, Дамјановићем, Каштеланом …., и то као равноправан.
Матија Бећковић ме „покупи“ у кола и идемо на турнеју. Ја двадесетогодишњак – Матија већ легенда. Без те песме и ја би онако полако напредовао па шта буде. Она је отврила та варата. То се дешава, то је некака божији знак – дар. Има пуно песника којима је једна песма једноставно помогла да постану нешто. Мени је некад било жао што ме људи као знају само по „Мостарским кишама“!
Па јесу ли исте кише тада и сада?
Ма не! Има у једној мојој књизи – покојни Драган Лукић, мој омиљени песник, а пошто ја пишем и песме за децу, је написао, “Нема више моста ничег нема више остале су само Перине „Мостарске кише“! А ја му написао писмо “Драгане Мостарске кише не падају више“.(смијех)
Колико Мостара још има у Вама?
Има пуно. Ја сам после велике паузе написао књигу „Повратак Мостару“. Она је објављена у Сарајеву, нисам је сретао у књижарама у Републици Српској, а није стигла ни у Нови Сад и Београд. Једно издање су објавили у Београду, а ускоро ће и друго издање. Једном је Сергеј Трифуновић – Мостарац, велики глумац, позвали га на моју књижевну вече да говори „Мостарске кише“, дошао у „Лагуну“ говорио „Мостарске кише“, а ја говорим: „Повратак Мостару“. Окренем се тишина – он плаче. Јер „Повратак Мостару” је тужна књига. Први пута сам отишао у Мостар 2005. године и после сам често ишао. Стално је Мостар присутан у мени – и Мостар и Невесиње гдје сам рођен. И у једном поговору Душко Трифуновић је написао „Никад му Невесиње неће опростити што никада није био општински, него је одмах постао светски пјесник: (смијех)
Ко је Светлана?
Нема Светлане. Нема! Да постоји била би „Свјетлана“ јер је везано за Мостар и ијекавицу, мада је песма писана на екавском. Нема Светлане. То су детаљи који су буквално извучени из неке моје четири ране љубави – од седамнаесте до двадесете године – ако су то љубави, оно феријално заједно на море. Прва је била Мирјана Шимић, она је жива – у Загребу је, Мостарка, ишли смо у класичну гимназију заједно. Она је скупљала кестење у улици Леа Брука па правила колачиће. Друга је била Немица Вера Штајнер, она је била из Осијека. Она ме питала: Да ли сте Хрват? Имате ли девојку? Имате брата? Шта студирате? То је било у Трпњу на летовању. Дивно једно „створење“, надам се да је жива. Љиљана – Њања, Сарајевска осам – Београд. Београђанка, она је долазила код сестре у Невесиње где смо проводили лета. Кад смо се враћали возом и тад у Мостару промашимо воз и останемо једну ноћ – и то је та прича. Мостар – Љиљана Цанић, она је умрла – јавила ми је њена кћерка. И последња је Драгана. Драгана је са студија моја девојка. Већ сам био озбиљнији деветнаест и по година, прва година студија. Она је супруга моја – Драгана Ојдић, која ни мрава није умела згазити, која је са мном полесмисала око Карењине, била је начитана. Светлану сам ја правио од сваке по нешто. А Љиљана Цанић је вукла стару Цвајгову књигу која није имала корице, читала поподне. Шта ће ти, кажем, Штефан Цвајг- имаш шеснаест година! Нећеш ти мени одлучивати да ли сам зрела или нисам! (Смијех)
Љубавна поезија данас? Наиђете ли на нешто вриједно?
Има, али чини ми се да је све мање велике поезије. Мени многи људи шаљу, воле рецензију, воле препоруку.
Када је Перо Зубац почео да пише?
Тек у другом разреду гимназије. Имао сам професора, који је био књижевник, Здравко Остојић. Он је инсистирао да уђем у клуб литерата. Све до осамнаесте ја сам се бавио само спортом – фудбалом, и џудоом .
Дође вријеме када умјетник схвати да је постао зрео. Kада сте Ви схватили да сте постали озбиљан пјесник?
Тек после „Киша“!
Иако никада није живио у Мостару, Перу Зупца многи доживљавају управо тако: као „мостарског“ пјесника, прије свега због његове најпознатије пјесме – поеме “Мостарске кише”, написане прије педесет и више година. Поему о Светлани коју је „у Мостару волио једне јесени“, Зубац је написао једне ноћи у Новом Саду.
Перо Зубац је основну школу завршио у родном Невесињу, а експерименталну гимназију у Широком Бријегу (тадашњој Лиштици) и Зрењанину. Студирао је књижевност јужнославенских народа на Филозофском факултету у Новом Саду. Објавио 50 књига поезије, 20 књига пјесама за дјецу, једну књигу есеја, лирску студију о Ленки Дунђерској, три књиге пародија на југославенско пјесништво, 16 антологија југославенског и страног пјесништва. На стране језике преведено му је седам књига, а пјесме су му превођене на двадесет свјетских језика. Заступљен је у читанкама и лектири у Србији, Хрватској и Босни и Херцеговини.
На књижевној вечери у Брчком Перо Зубац је, како је сам казао, први пута јавно говорио пјесме за Драгану.
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.