Најнеобичнији догађај који ми се десио у мојој досадашњој каријери димњачара свакако је то што ми је једна дјевојка у чијој кући сам чистила димњак, ваљда мислећи да сам дечко, тражила телефински број и фејсбук адресу како бисмо се боље упознали. На тај приједлог сам јој рекла: Дјевојко драга и ја сам женско, након чега је она зачуђено изашла из куће остављајући ме да очистим њихов димњак.
Овако Дајана Ђурић двадесетпетогодишња дјевојка из Брчког, почиње причу о необичним догодовштинама једине жене димњачара у БиХ, која ово,заиста за жене,ријетко и необично занимање,већ 19 година најрађе дијели са оцем Јадранком.
«Са шест година сам се почела пењати по крововима и то је породична традиција.Упркос мом и очевом преданом и напорном раду најважнија карика у нашој малој компанији је мајка Ханифа, наш рачуновођа, финансијски експерт, главни комерцијалиста,секретарица, куварица, једном рјечју стуб наше куће» казује нам Дајана која поред средњошколске дипломе, још од 2013. године има звање инжењера екологије .
То јој међутим,као Ромкињи, очито не помаже пуно, да добије посао у некој од институција Брчко дистрикта или јавном предузећу, што Дајана уопште не гледа трагично . Напротив. Као и значајан број младих и образованих људи, која уз то перфектно говори њемачки и енглески језик, настоји да радом себи присушти нормалан живот.
«Мој животни мото је да се боље два пута окренути мртав уморан, него једном гладан» говори нам Дајана, док брише зној са чела гаравим рукама.
Осим лијепих дана,током већ скоро двадесетогодишњег пентрања по крововима, Брчког, Посавине, али и Њемачке и Италије,било је и неких ружних, скоро несрећних догађаја.
Падало се кроз цријеп, ригипс плоче, а најсигурнији падови су они који се заврше упадањем у велике гомиле снијега, што се завршавало урнебесним смијехом. Међутим, није увијек тако.
«Једном приликом сам баш треснула, повриједила озбиљно леђа због чега чак два мјесеца нисма радила. Али нема страха, радити се мора , као што се мора јести» преозбиљно за њених 25 година наглашава Дајана.
Упркос народном вјеровању да димњачар доноси срећу свима који је виде, нису сви благонаклони према овој дјевојци. О томе свједочи одбијање конобара да је послужи у једном кафићу у који је свратила да предахне између пењања на два крова.
Ова весела и веома занимљива дјевојка са очима које врлудају, осим необичног занимања, има скоро још необичнији хоби. Наиме, она игра лијево крило за женски фудбалски клуб «Локомотива» која се такмичи у женској Премијер лиги БиХ.
«Мени је Локомотива друга кућа , моја друга породица . Са дјевојкама из Клуба се врло радо и често дружим будући да тај сегмент нашег живота све схватамо као сјајну прилику да се забавимо и добро зезамо. Ако ме питате за узор у фудбалу, немам га, јер ја хоћу да и у фудбалу будем само Дајана Ђурић» казује нам једног ведрог октобарског пријеподнева ова веома занимљива дјевојка.
Како се год бави необичним занимањем, ова припадница љепшег пола ( за њу та крилатица заиста важи), тако јој је посао од кога, како каже, врло пристојно живи, омогућио да упозна и стекне бројне пријатеље изван ексјугословенских простора.
«Прије нешто више од мјесец дана била сам у Италији, у градићу Санта Марија Маџиоре на европском скупу димњачара као једина жена димњачар из БиХ и то на позив американца Чарлија Дауна, предсједника Свјетске асоцијације димњачара . Тамо сам провела неколико незаборавних дана. А већ наредне године у исти град на дружење димњачара позвана је цијела моја породица и сви радници наше мале фирме. Занимљиво је да је моје присуство на овом скупу било прво појављивање неког од димњачара са простора бивше Југославије након 30 година» прича нам Дајана и показује фотографије са дружења.
Нисмо пропустили прилику да Дајану Ђурић, сретно заљубљену младу брчанску димњачарку, упитамо, зашто људи сматрају да им срећа стиже са људима «у црно одјевеним» и са традиционалном сајлом и жељезном куглом објешеном на рамену.
«Наравно да доносимо срећу, јер наш улазак значи и улазак топлине у тај дом. Ми треба да обезбједимо да ватра загрије кућу, да се топлина прошири цијелим домом, а то значи једну пријатну атмосферу у сваком дому» појашњава нам Дијана традиционално поистовјећивање среће и сусрета са димњачарима.
Упркос чињеници да сусрет са њом људи поистовјећују са неким лијепим догађајем, Дијана се баш и не може похвалити да је приликом конкурисања за посао имала среће. Као једина Ромкиња у Брчком са факултетом, на пет конкурса гдје је се јавила није дочекала да је димњачар усрећи, иако га је свакодневно сретала у лику свог оца Јадранка. Рјешење о сталном радном односу није стизало. Поштар на њена врата није звонио ни једном, а камоли двапут.
« Једном су поништили конкурс јер су тражили мушкарца, а на другом сам имала превише школе. Иако су ових задњих десет година прогласили декадом Рома, нико ме се није сјетио, а ја већ скоро три године имам диплому инжењера екологије. Изгледа да је Десанка Максимовић заиста у праву кад каже.. јер срећа је лепа само док се чека док од себе само, наговештај да..», помало сјетно, а више револтирано каже Дајана Ђурић, једина жена димњачар у БиХ.
Вјерујем да ће причу о Дајани, њеном занимању, љубави према послу, фудбалском умијећу, нормалном одрастању, даље преносити црвени брчански , али и кровови околних мјеста. Кажу да је црвено, боја среће, вјерује се да је димњачар доноси. Дајана још чека свог димњачара.
«Антрфиле:
Ја нисам једина млада особа која у Брчком има факултет, а нема посао. Међутим није добро што Брчко, свјесни да нема наде и перспективе, напуштају млади и образовани људи.Многи се не могу да снађу у овом времену, некима никада нија пружена било каква шанса. Па ја овај посао не радим само из љубави- а волим га- већ и због тога да не сједим кући, да могу себи платити пиће, а не да тражим од родитеља» износи своја размишљања ова млада и лијепа Ромкиња.
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.