Stari dobri zvuk sa gramofona sve se više vraća u modu, retro šarm osvaja mlađe generacije.
PUCKETAVI zvuk vinila ponovo je u trendu! I dok evropske prestonice mogu da se pohvale desetinama prodavnica, koje čuvaju melodije na gramofonskim pločama, Beograd je svoju ponudu sveo na samo pet radnji. Ljubiteljima “longplejki” i “singlica” i to je dovoljno da se vrate sentišu osamdesetih, a omiljena destinacija mnogih je prodavnica gramofonskih ploča “Jugovinil”.
Dok “Čorba” diže “Uzbunu” na izlogu skrivene uličice na Zvezdari, neki novi klinci oduševljavaju se disko-fankiju, koji odzvanja između 20.000 složenih ploča. Gramofonska igla ispod legendarnog džez trubača Duška Gojkovića ovde svakodnevno opiše stotine hiljada krugova.
– Više ne broji krugove, već svoje decenije. Ovo je japanski primerak iz osamdesetih. Tada je mnogo vredeo. Mogao si da biraš da budeš faca i za te pare voziš novog “golfa”, ili da kupiš ovaj gramofon. Evo ga! Danas vraća svoju, nakratko, izgubljenu vrednost – priča Slobodan Trifunović, radnik “Jugovinila”, koji tvrdi da niko više od njega ne uživa u svom poslu.
Sjaj CD-a tokom devedesetih potisnuo je crnilo 12-inčnih (33 obrtaja u minutu) i 8-inčnih (45 obrtaja) gramofonskih ploča, ali ovaj “nosač zvuka” danas polako vraća staru slavu. Mada će se mnogima učiniti da u moru omota omiljene numere traže “matorci”, prisećajući se svoje mladosti, ova radnja svedok je sve većeg prisustva mlađe populacije. Oni su obrisali prašinu sa starih gramofona, a ovde dolaze da nauče ritual postavljanja ploče i čuju gotovo legendarne priče iz zlatnog perioda.
– Imao sam sreću da od oca nasledim gramofon – priča Vitomir Milićević, dvadesetogodišnjak koga smo zatekli u “Jugovinilu”. – Osim toplijeg zvuka, oduševljava me ceo ritual stavljanja ploča. Ipak, ovo je veoma skup hobi, ali i privilegija. Kada sam drugarima rekao za ploče i kada su osetili gramofon, oni su odlepili.
Od “Šarla Akrobate”, “Trobecove krušne peći”, “Grupe 220”, do Gordane Stojićević, Esme Redžepove, Šabana Bajramovića i Lepe Brene. Tu su i singlovi, reizdanja. Od ploče za samo 100 dinara do onih retkih od 100 evra – za svakoga ponešto. Ipak, “Jugovinil” nudi i mnogo više, za šankom ispred elektrostatika.
– Ovde se ploče kupuju, ali je ovo mesto za druženje svih nas koji volimo jedinstven zvuk – objašnjava Trifunović. – Mnoge grupe nastale su upravo slušajući zajedno ploče u prodavnicama. Danas je ovo elitizam, koji ne može svako da priušti, pa ljudi dolaze da razgledaju i bar nakratko se vrate u prošla vremena.
Svu zahvalnost ovi ljubitelji vinila duguju di-džejevima, koji su ga u vreme eksplozije muzičke industrije sačuvali od zaborava. Iako se ploče na tržište vraćaju na velika vrata, ljubav prema njihovom zvuku, kako tvrde, nije dolazila u pitanje. Kako se od ljubavi ne živi, ovaj “biznis” i u najtežim vremenima opstao je zahvaljujući strancima i nostalgiji naših ljudi iz dijaspore.
– Najčešće mušterije su grupe stranih turista, naročito iz razvijenih zemalja Evrope. Oni su u potrazi za gotovo zaboravljenim rok grupama sa naših prostora, ali se često opredele i za zvuke trube. Nostalgičari sa naših prostora vole da čuju legendarna muzička imena – kaže Slobodan Trifunović, radnik “Jugovinila”.
I dok na malu fleš memoriju staje 50.000 pesama, ploča trajno čuva svojih desetak. I sve dok igla bude šarala 33 obrtaja po dobro ucrtanoj putanji, sjaj prošlog vremena odjekivaće u pucketavoj melodiji crnog vinila.
DžON LENON NAJSKUPLjI
KOLEKCIONARI su za najpoznatija muzička imena spremni da odvoje i po nekoliko stotina hiljada dolara. Tako je do sada najskuplja ploča, singlica benda “Kvarimer”, na kome su sarađivali Pol Makartni, Džon Lenon i Džordž Harison prodata za neverovatnih 200.000 dolara. Drugo mesto pripada albumu Džona Lenona sa njegovim potpisom, za koji je kupac izdvojio čak 150.000 dolara.
GRAMOFONI DOSTUPNI, IGLE RETKE
GRAMOFONI su još uvek dostupni u prodavnicama, ali se najčešće nalaze preko oglasa. Njihove cene kreću se od 15 pa do 500 evra po komadu. Ipak, pravi kolekcionari odlučuju se za reciklirane gramofone, čija cena dostiže cifru i do 2.000 evra za primerak.
Iako su gramofoni relativno dostupni, igla za stari gramofon se teško nalazi. Nju je najčešće neophodno naručiti iz inostranstva, gde su u ponudi i nove igle, za koje je neophodno izdvojiti i po nekoliko stotina evra.
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.