Na današnji dan pre 20 godina preminuo je Milan Mladenović, vođa grupe Ekatarina Velika, čije pesme su i danas žive i aktuelne kao i u vreme kada je stvarao.
Na današnji dan, pre 20 godina, preminuo je Milan Mladenović, „dečak iz vode”, muzičar, vizionar, šarmer. Legenda o njemu ostala je da živi istom snagom kao i osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka. Velikan jugoslovenskog rokenrola i vođa grupe „Ekatarina Velika” (EKV) imao je samo 36 godina kada mu je 1994. dijagnostikovan rak pankreasa od koje je iste godine i preminuo, piše Politika.
Prisećajući se svojih muzičkih početaka u jednom intervjuu iz 1985. godine Milan Mladenović je rekao:
„Bilo je to davno. Živeo sam u Sarajevu. Bio sam klinac sa naočarama i nosio tango gitaru ispod miške. Odlazio sam na časove gitare kod čuvenog Garija Garinča. Od njega sam naučio neke akorde.”
Tokom odrastanja u Sarajevu stalno je pevao pesme „Bitlsa” i maštao da postane jedan od njih. Želja mu se nije ostvarila, ali je postao jedinstvena ličnost muzičke scene bivše Jugoslavije. Stalno je svirao i, kako je pričao, pravio „neke pesmice”, a pre nego je u Beogradu nastala grupa „Šarlo akrobata”, čiji je bio član, osnovao je „Limunovo drvo” čiji se hit „Oko moje glave” pamti i danas.
„Osamdeset prva, druga i možda treća bile su veoma interesantne godine, jer je tada bila manija žurki po Beogradu i postojao je određeni krug ljudi koji se ludo zezao. Nešto u vazduhu je visilo, neka dobra atmosfera, svi su bili zajedno i svi su imali simpatije za svoje bližnje. Iz te euforije isplivale su tri beogradske grupe: ’Idoli’, ’Električni orgazam’ i ’Šarlo akrobata’ koju smo osnovali Dragomir Gagi Mihajlović, Dušan Kojić Koja, Vd i ja. Snimili smo za ’Jugoton’ ploču „Paket aranžman”, čime smo prestali da budemo demo-bend, već smo postali veoma poznati, prava senzacija. Svuda se pisalo o nama, pošto je svima izgledalo da smo iz istog fazona i da pripadamo istom pokretu”, zabeleženo je u monografiji Milana Mladenovića „Dečak iz vode” autora Flavija Rigonata.
Iz „Limunovog drveta” nastala je „Katarina Druga” koja nešto kasnije menja ime u „Ekatarina Velika”. Ne baš uspešni počeci sa „Katarinom Drugom” Mladenovića i ostale članove benda nisu sprečili da postanu jedan od najvećih sastava u bivšoj Jugoslaviji i otpevaju velike hitove poput: „Oči boje meda”, „Kao da je bilo nekad”, „Ti si sav moj bol”, „Novac u rukama”, „Par godina za nas”, „Ljubav”…
Oni koji su ga poznavali tvrde da nikada nije preboleo rat koji je plamsao na prostorima bivše zajedničke zemlje i sa još nekoliko rokera 1992. pokrenuo je projekat antiratnog karaktera „Rimtutituki” i snimio himnu „Slušaj vamo”.
Jedan od njih je Srđan Gojković Gile iz „Električnog orgazma” koji danas priznaje da ne može da razdvoji svoj privatni i profesionalni odnos prema Milanu Mladenoviću jer su se poznavali još od gimnazijskih dana.
– Ali, kada bih govorio samo o Milanovom profesionalnom radu, on je svakako bio na čelu jedne od najznačajnijih grupa osamdesetih i početka devedesetih godina, ne samo u Beogradu već i na prostoru bivše Jugoslavije. Ostavio je neizbrisiv trag i do danas pesme koje je napisao ostale su aktuelne – kaže Gojković.
Na pitanje da li je u njegovoj muzici bilo otpora, da li je bilo protesta, vođa „Električnog orgazma” kaže da je i Mladenović, ali i cela ta generacija muzičara nosila pečat pobune protiv tabua, da ju je obeležavala borba za osvajanje novih sloboda.
– I to i u muzičkom i u tekstualnom delu. Stvarali smo nešto što do tada nije postojalo u muzičkom svetu. Jeste to bio neki temelj čak i same pobune. Ali, bila je to samo jedna nit koja je činila čitavo klupko – kaže Srđan Gojković.
A o projektu „Rimtutituki”, Gile kaže da je bio antiratni:
– Da li bismo, da je živ, pravili neki „Rimtutituki 2”? Danas su više prisutni neki socijalni i politički problemi. Onda smo želeli da napravimo pesmu o požaru koji se rasplamsavao. Bio je to specifičan trenutak u istoriji i vremenu. Siguran sam da bi Milan svakako imao šta da kaže o svemu ovome što se danas dešava. U svakom slučaju, njegova muzika je preživela, i danas je jednako aktuelna i živa. I biće tako i za 20 i za 50 godina. Te teme će večno biti aktuelne i ljudi će moći da se identifikuju – zaključuje Srđan Gojković Gile.
Veče sećanja na Milana Mladenovića
Na 20. godišnjicu smrti lidera benda EKV Milana Mladenovića Dom omladine Beograda organizuje veče sećanja na njegov život i rad. Sećanja i artefakti o životu Mladenovića obuhvata projekciju epizode serijala „EKV – Kao da je bilo nekad” Dušana Vesića i tribinu na kojoj će učestvovati autor Vesić, novinari Moma Rajin i Aleksandar Žikić.
Takođe, na tribini će učestvovati i postapsolvent Katedre za istoriju Univerziteta u Beogradu Goran Filipović čiji se diplomski rad bavi temom subkulturnih grupa osamdesetih godina u Beogradu i nastavnik likovne kulture Branko Radaković čiji se film „Limunovo drvo” nalazi u završnoj fazi snimanja.
Poslednjih nekoliko godina, ulice i trgovi u gradovima bivše države dobili su ime Milana Mladenovića, kao što je plato ispred Doma omladine Beograda.
Zoran Kostić Cane: Otišao si da bi se negde rodio
„Ja tebi čitam poslednje slovo, ja tebi, a ko meni? Sada si otišao da bi se negde rodio. Zvuk, snaga i energija! Ti me čuješ sad. Rastanak je i ponovni sastanak, puno ljubavi je otišlo sa tobom, to što se sada ne vidimo, ne znači da nismo zajedno. Ovde je mnogo ljudi da te isprati, tvoji ljudi… Dečak iz vode u purpurnim dubinama stvarne muzike, neka bude lepo, neka bude istinito, neka se čuje… Samo jedan put vodi do pravde, kao što su i sve reči bile na tvojoj strani, i vetar, i zemlja, i dah. Neka ovo bude dosta, neka ovo bude sa merom, vidimo se…”, reči su kojima je muzičar i dugogodišnji Milanov prijatelj, Zoran Kostić Cane, vođa „Partibrejkersa” ispratio velikana jugoslovenskog rokenrola na večni počinak, a osim njega sahrani na Novom groblju, pored porodice i najbližih prijatelja, prisustvovali su i brojni obožavaoci EKV-a.
Izvor:b92.net
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.