Гирланде или свјетлуцаве траке којима украшавамо новогодишње јелке или наше домове током новогодишњих празника, један су од најпопуларнијих и најјефтинијих новогодишњих и божићних украса.
Новогодишње гирланде какве данас знамо првобитно су смишљене и направљене у Њемачкој, тачније у Нирнбергу почетком 17 вијека.
Гирланде се од антике користе као украси приликом различитих свечаности. У антици су често биле приказане на славолуцима, жртвеницима, храмовима и углавном у високом рељефу. Често су биле коришћене као мотив и у античком сликарству, али оно је до нас дошло много слабије сачувано од скулптуре. Након средњег вијека, гирланде поново постају уобичајен украс у ренесанси, бароку и неокласицизму. Кипарски обликоване гирланде често се називају фестони.
Новогодишње гирланде какве данас знамо првобитно су смишљене и направљене у Њемачкој, тачније у Нирнбергу почетком 17. вијека. Основна идеја је била да представљају мале леденице, које можемо видјети како зими висе са дрвећа и свјетлуцају на зимској свјетлости, како дневној тако и ноћној.
У почетку су биле заиста прављене од сребра, али пошто је сребро и скупо а и временом добија тамну патину, користили су се и други метали. Комбинација свјетлости свијећа и сребрних трачица је била јединствена и веома брзо је постала изузетно популарна.
Легенда о настанку гирланде
Некада давно, живјела је сиромашна удовица са својом дјецом. Одлучила је да дјеци приреди радост за Божић. Набавила је мало дрво и када су дјеца заспала, украсила га је, како је знала фигурицама које је сама правила од тијеста, гранчица и другог материјала које је имала на располагању.
Задовољна је отишла на починак.
Међутим, ноћ је била веома хладна и неколико паукова се ушуњало у кућу. Чим су видјели дрвце, кренули су да плету своју мрежу. Ускоро се ни дрво а ни украси нису видјели од паукове мреже. То је видио анђео и сажалио се. Претворио је нити паучине у сребрне мјесечеве зраке и – остало је историја.
Извор: www.nezavisne.com
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.