МУП Хрватске је објавио да се припремају измјене закона с циљем побољшања услова за увоз стране радне снаге. Како јављају, планира се појачати и надзор послодаваца постављањем нових услова, попут увођења размјера између броја домаћих и страних радника.
У Хрватској је прошле године издано 172.499 дозвола за боравак и рад држављана трећих земаља, а међуресорна група, у коју су, уз државна тијела, укључени и представници синдиката те послодавци, ради на промјенама законских прописа како би се “увео ред у систем увоза стране радне снаге”.
Промјенама које се већ дуже најављују требали би се боље регулисати и надзирати послодавци, а уводе се и контроле квалитета радне снаге коју послодавци увозе.
“Уз многе друге промјене, желимо истакнути и оне којима се боље регулише и надзире запошљавање стране радне снаге у сврху заштите страних радника, али и омогућавања њиховог запошљавања послодавцима којима та радна снага стварно треба, нарочито она квалификована”, истичу из МУП-а у одговору “Хини”.
Из МУП-а истичу да ће се убудуће построжити условити за издавање радних дозвола тако да ће се увести нови услови за давање позитивног мишљења Хрватског завода за запошљавање. Према Закону о странцима, позитивно мишљења ХЗЗ-а темељ је на којему Министарство унутрашњих послова издаје радне дозволе.
Додатно ће, поручују, провјеравати послодавце и услове рада које нуде како би се увјерили да се ради о уредним послодавцима. МУП поручује и да ће појачати надзор послодаваца како би детектовали оне који “злоупотребљавају систем” и тако чине нелојалну тржишну конкуренцију, а с циљем да се такви послодавци искључе из система запошљавања.
Наводе и примјере па поручују како се предлаже да послодавци добију додатну обавезу да за раднике у дефицитарним занимањима приложе и доказ о компетенцијама које посједују како би се избјегао увоз оних радника који не посједују знања и вјештине одређеног дефицитарног занимања.
Планира се и увођење ограничења броја захтјева за издавање радних дозвола по послодавцу, складно величини послодавца и његовим реалним потребама за запошљавање. Тиме се желе избјећи ситуације у којима поједине компаније подносе велик број захтјева за издавање радних дозвола, а посебно код оних правних особа које су циљано основане ради увоза радне снаге, истичу.
Осим тога, од послодаваца ће тражити и да имају одређен обим броја запослених домаћих и страних радника.
Надаље, услови за издавање позитивног мишљења ХЗЗ-а биће и тај да послодавци који траже радну дозволу за стране раднике имају једног запосленог домаћег радника (држављанина Хрватске, ЕГП-а или Швајцарске) на пуно радно вријеме барем годину дана. Тај услов постојао је и до сада, али је био краћи – фабрике су требале имати једног домаћег запосленог најмање шест мјесеци.
Такође, построжавају се и провјере о дуговањима послодаваца. До сада је један од услова за позитивно мишљење био да послодавци немају дуговања по основи пореза на доходак и доприноса за обавезна осигурања, а сада ће се провјеравати подмирене обавезе послодаваца по основи свих јавних давања.
Такође, компаније које желе увести радну снагу мораће имати минималан износ мјесечног промета који остварују. Предлаже се да се за услов издавања радних дозвола постави минималан промет од 10.000 евра за правну особу мјесечно у периоду од 6 мјесеци те 15.000 евра за физичку особу.
Према ранијим најавама, један од приједлога је и да се продужи важење радне дозволе с једне на три године, као и продужења сезонских дозвола за рад за одређена занимања са 6 на 9 мјесеци.
Такође, желе се увести и промјене према којима држављани трећих земаља, код промјене послодаваца, неће морати исходити нову дозволу за боравак и рад, већ ће само нови послодавци морати затражити позитивно мишљење ХЗЗ-а за те раднике, истакао је средином прошле године државни секретар у МУП-у Жарко Катић.
Из МУП-а су изашли и с конкретнијим подацима о броју активних радних дозвола прошле године. Иако је 2023. године издано укупно 172.499 дозвола за боравак и рад држављанима трећих земаља, на задњи дан прошле године број страних радника с важећом дозволом за рад био је мањи за 50 хиљада, односно било их је 117.549.
То објашњавају чињеницом да страни радници у Хрватској могу мијењати послове па током године за исту особу то тијело може издати више дозвола за боравак и рад. На то треба додати и чињеницу да је од укупног броја изданих дозвола, њих преко 18.000 било за сезонске послове, односно те су дозволе издане с роком трајања од 6 мјесеци, преноси “Индекс”.
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.