Готово трећина црногорског бирачког тијела бират ће у недјељу нову власт у Подгорици на изванредним изборима између 13 листа, које су спојиле донедавно љуте политичке ривале, а први пута на различитим странама наћи ће се црногорски премијер Милојко Спајић и предсједник Јаков Милатовић, доскорашњи челници Покрета Еуропа сад који влада на државној разини.
Спајићев Покрет Еуропа сад наступа у коалицији с Демократском Црном Гором накадашњег предсједника парламента Алексе Бечића. Њих двојица средином године имали су политички сукоб око избора директора Управе полиције, након којега су демократи запријетили напуштањем Спајићеве владе. Иако се тај сукоб није службено ријешио, дошли су до политичког споразума и тијеком политичке кампање у Подгорици наступају као коалицијски партнери ослањајући се на владину политику раста плаћа у Црној Гори, које је планирано за 1. листопада.
На другој страни „ратне сјекире“ закопали су предсједник Црне Горе Милатовић и бивши премијер и челник Уједињене реформске акције (УРА) Дритан Абазовић. Тијеком кампање оштро су нападали премијера Спајића и његову господарску политику тврдећи да води Црну Гору у господарски крах.
Милатовић и Спајић, некадашњи пријатељи, посебно су се оштро сукобљавали тијеком кампање. Милатовић је оптуживао Спајића за везе са Георгеом Цоттреллом, Британцем оптуженим у САД за прање новца, преваре, уцјене и изнуде, преноси Хина.
“Спајић је тада звао мене и Филипа Ивановића (министра вањских послова) да нас упозна са Цоттреллом. Представљао га је као генијалца у дијелу ПР-а за изборне кампање. Наводно нас је он требао савјетовати, а то се догодило у тренутку кад смо стварали странку. Пристао сам, јер у неким тренуцима морате вјерујовати људима с којима сте суборци”, казао је Милатовић, у једном од интервјуа.
Након што је Милатовић приопћио одлуку да неће потписати закон којим се доноси одлука о повећању плаћа у Црној Гори на уштрб смањења доприноса за мировинско осигурање, Спајић је рекао да предсједник државе покушава опструирати господарски напредак Црне Горе.
“Нећу дозволити да Милатовић опструира Еуропу сад 2. Он не жели да грађани добију веће зараде. Нека он изађе с бољим програмом ако га има”, рекао је Спајић.
Милатовић и Спајић ушли су у политику као министри у влади премијера Здравка Кривокапића, која је формирана послије избора 2020. Након што је Кривокапићевој влади, у фебруару 2022., изгласано неповјерење Спајић и Милатовић су основали “Покрет Еуропа сад”, тако назван по истоименом економском програму повећања особних примања.
Милатовић је побиједио на предсједничким, а Еуропа сад на парламентарним изборима и преузела власт у неколико црногорских опћина. Милатовић је међутим крајем вељаче приопћио да је поднио оставку на све дужности у странци.
Демократска партија социјалиста (ДПС) бившег предсједника Мила Ђукановића самостално излази на подгоричке изборе, али истодобно је и некадашњи ДПС-ов премијер Душко Марковић, који је почетком године напустио ту странку и формирао своју Странку еуропског прогреса, одлучио тестирати њезину снагу на подгоричким изборима.
Те двије странке међусобно се нису нападале тијеком кампање, већ су и једна и друга своје нападе усмјерили против просрпског и проруског Демократског фронта Андрије Мандића.
Пет дана уочи избора Демократска партија социјалиста оптужила је Мандићев ДФ да планира на дан избора у Подгорицу довести три тисуће бирача из Србије који би требали донијети превагу на изборима у Подгорици.
Избори у Подгорици поново су спојили и Социјалдемократе и Социјалдемократску партију, двије странке настале цијепањем некадашњег СДП-а који је предводио дугогодишњи предсједник црногорског парламента Ранко Кривокапић. Они су одлучили заједно наступити у Подгорици под називом Еуропски савез.
Политички аналитичар Милош Бешић раније је оцијенио су подгорички избори много више од градских избора, и да ће показати и учинке владе, али и снагу опорбе. “Подгорички избори требају показати у којој мјери политика владе има подршку. Такођер, избори ће такођер показати има ли ДПС још увијек ону снагу коју су демонстрирали већ неколико пута у Будви и Андријевици”, указао је Бешић.
На испиту је, каже Бешић, и капацитет предсједника Црне Горе Јакова Милатовића, који је у новој улози.
“Имамо предсједника који је на предсједничким изборима на нивоу Црне Горе узео 60 посто гласова, а на претходним изборима у Подгорици 65 посто гласова. Један озбиљан ауторитет стоји иза тога. И овдје је сад његов тај ауторитет на једном озбиљном тесту, гдје је он, морам рећи, храбро ушао у ту врсту утакмице”, рекао је Бешић.
Изванредни избори у Подгорици расписани су крајем српња, након што је претходно скраћен мандат локалном парламенту. За распуштање локалног парламента гласале су опорбене Демократска партија социјалиста (ДПС) некадашњег предсједника Ђукановића, Социјалдемократи, Социјалдемократска партија, а подржале су их и Абазовићева УРА која је била дио актуалне власти у Подгорици, али и фракција “Покрета Еуропа сад” која је лојална предсједнику Јакову Милатовићу.
Право гласа у недјељу имат ће близу 146 тисућа бирача.
Извор: ФЕНА
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.