Директор београдског Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић рекао је да мигрантска балканска рута и даље постоји, али да је далеко ван радара институција, јер илегални мигранти сада нису у камповима, већ у изнајмљеним становима, а главни мигрантски притисак је према БиХ.
Ђуровић је навео да у Србију дневно уђе од 50 до 70 миграната који врло брзо настављају даље, махом према БиХ, али и према Мађарској.
Он је истакао да највише миграната долази из Сирије, Авганистана, Марока, сјеверне Африке, Блиског истока.
Ђуровић је рекао да је рута кроз БиХ доминантна од краја прошле године, као и да из те земље најчешће нема враћања миграната.
“Када уђу у БиХ, онда их нешто мало по реадмисији врате у Србију, али највећи број настави даље”, додао је Ђуровић.
У Србији је, према процјенама Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила, око 3.000 миграната и они се често не налазе на једном мјесту или кампу, као некада, него у урбаним мјестима, у изнајмљеним становима и под контролом кријумчара.
Ђуровић је оцијенио да је ситуација проблематична, јер се институцијама чини да илегалних миграната нема, док они пролазе, мимо њиховог видокруга, уз помоћ кријумчара.
Он је рекао у Србији ради свега шест кампова за мигранте од некадашњих 17, а ниједан на уласку или изласку из земље.
“Ако се кампови у Србији не отворе, то ће резултовати новом ескалацијом проблема кријумчарења миграната у будућности”, упозорио је Ђуровић.
Он је навео да свакодневно око 200 миграната покушава да пређе из Србије у Мађарску, која их половину врати, те апеловао да би због тога требало отворити избјеглички камп у Суботицим да се смјесте ови мигранти.
Ђуровић је напоменуо да су међу илегланим мигрантима често породице са малом дјецом које немају гдје да буду док се спроведу све процедуре пред прекршајним судовима и док се не створи услови да се врате на југ Србије у кампове.
Извор: БХРТ
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.