Босна и Херцеговина ће ове године потрошити готово 450 милиона марака више за отплату државног спољног дуга у односу на прошлу годину. Укупан спољни дуг БиХ је на крају 2022. године износио 9,8 милијарди марака.
Пречеста задуживања власти, правдана ниском задуженошћу и повољним каматним стопама, на крају, ипак, имају посљедице, а оне су убрзан раст обавеза које сваке године односе све више новца, који се могао искористити за подршку привреди и грађанима БиХ, сматрају стручњаци.
БОЈАНА НИНКОВИЋ, новинарка портала Capital.ba
“Ми знамо да кредитори попут ММФ-а, Свјетске банке итд. имају веома јаке механизме контроле намјенског трошења средстава. Међутим, свједоци смо такође и да наши политичари непрестано траже механизме и гдје виде и најмању могућност за малверзације они се потруде да је искористе.
Повећање отплате спољног дуга у 2023. години резултат је доспијећа обавеза по отплатама кредита које је БиХ користила посебно у периоду пандемије као хитне финансијске интервенције, каже професор доктор Анто Домазет.
АНТО ДОМАЗЕТ, професор Економског факултета УНСА-е
“Посебан додатни удар ће бити отплата обвезница које је емитирала РС у 2018. године на бечкој берзи које доспијевају ове године за отплату у износу негдје око 330 милиона марака.
Спољни дуг зависи од унутрашњег. Док се унутар земље још не знају релације ко коме дугује, то оптерећује спољни дуг, каже професор доктор Жељко Шаин.
ЖЕљКО ШАИН, професор Економског факултета УНСА-е
“Проблем је у томе сто смо ми инвестирали тај новац у нешто што не даје одговарајући дакле профит и нема додатне вриједности и ту је највећи проблем зашто имамо проблема са враћањем дуга.”
Спољни дуг БиХ има тренд раста, равнотежа није једнака међу ентитетима, много брже задуживање у посљедње вријеме се одвија у РС, међутим све су то обавезе БиХ и све то утиче и на наш кредитни рејтинг и на наше укупно оптерећење, сматра наш саговорник.
ИГОР ГАВРАН, економски аналитичар
“Посебни проблем је што се велики дио овога дуга односи на кредите који се не користе, или се не користе на прави начин, или се уопште не користе, па плаћамо за њих пенале. Рецимо, посљедња цифра коју смо платили је скоро седам милиона КМ за неискориштена кредитна средства.”
Да би се постојећи дуг сервисирао потребно је да држава учини да се тај новац заиста стави у функцију да можемо што прије од средстава која су уложена имати поврат и омогућити враћање дуга, те да се даље задуживање заиста чини када је неопходно и када је то једини могући извор финансирања и да се развојем економије, подршком привреди омогући да смо у стању да овај кредит измиримо, става су наши саговорници.
Извор: БХРТ
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.