Нови њемачки закон о раду и усељавању упалио је црвене аларме у свим балканским земљама, јер власти страхују да ће његовим ступањем на снагу наредне године услиједити егзодус радника у најјачу европску економију.
Тако, на примјер, велике реакције у Румунији изазвао је приједлог Југена Теодоровићија, министра финансија, да поводом одласка радника у Њемачку и друге економски моћне европске земље буде ограничено исељавање румунског становништва у земље западне Европе.
Наиме, Теодоровићи је предложио да се румунским држављанима рад у иностранству ограничи на пет година и да се након истека тог периода морају вратити у земљу. Како је рекао у румунском парламенту, то би био једини начин да се спријечи даље осиромашење источног дијела Европе и јачање неједнакости с богатијим дијелом континента. Критичари ове одлуке су указали да је то противно правилима ЕУ о томе да сваки Европљанин има право сам одабрати гдје жели живјети и радити, те подсјећају да је Румунија значајно профитирала од разних развојних програма ЕУ који су јој омогућили да постане конкурентнија и развијенија земља.
Бх. економски стручњаци нам, пак, кажу да је у пракси веома тешко, ако не и немогуће, увести било какве мјере да се спријечи раднички егзодус из БиХ, чак и када би било могуће “заобићи” европске прописе о либерализацији тржишта рада.
Горан Радивојац, професор на Економском факултету у Бањалуци, каже да ће увијек на крају пресудити плата, бољи услови рада и атрактивност тржишта рада какву нуди развијено тржиште попут Њемачке.
“Иако већина послова на које се одлучују да оду наши радници није добро плаћена, ипак је то много боље него што могу да зараде у БиХ. Тек кад се изједначе тржишта радне снаге, тај проблем ће бити превазиђен”, рекао је он.
Коментаришући изјаву румунског министра, он је рекао да је та земља у протеклој декади изгубила више од три милиона људи који су отишли радити у богатије земље ЕУ и да је тај број готово једнак броју становника у БиХ.
“А и Румунија и Бугарска и Хрватска су чланице ЕУ и видимо да се суочавају с готово нерјешивим проблемима”, рекао је Радивојац. Он је указао и на још један битан проблем, а који се односи на то да БиХ плаћа школовање људи који онда иду да раде у Њемачку, а на чије образовање та земља троши нула евра.
“А кад дође нека економска криза у Њемачкој и ти радници више тамо не буду потребни, они ће се онда вратити у БиХ и пасти на терет нашег здравственог система. Већ неко вријеме указујем на то да је потребно да нови Савјет министара склопи уговор с Европском комисијом да нас на неки начин обештете за то што они профитирају од рада наших радника, а чије лијечење онда падне на трошак домаћих пореских обвезника”, нагласио је Радивојац.
И Раде Шегрт, уредник портала сњот.ба, каже да румунске мјере тешко могу дати резултат.
“Хипотетички, кад би нека слична мера била усвојена, тешко ми је замислити како би она могла бити имплементирана у пракси. Људи би се, рецимо, могли одрећи држављанства, или наћи неки други начин да се не врате ако то не желе”, наводи он.
Шегрт каже да се не може рећи да БиХ не усваја баш никакве мјере да се стимулише останак становништва, али да је због слабе економије тешко парирати мјерама које могу имплементирати богатије земље.
“Рецимо, ви дате неком студенту стипендију да заврши Медицински факултет, а онда он оде у Немачку и тамо примени своје знање. Чак и кад бисте од њега тражили да отплати стипендију, он то много лакше може учинити с немачком платом него с нашом”, закључује он.
Подсјећања ради, нови њемачки закон ће уклонити већину преосталих баријера за запошљавање наших радника у тој земљи попут уклањања досадашњих одредаба да посао у Њемачкој могу добити странци само ако су дефицитарна занимања у питању, а очекује се и знатно убрзавање процедуре.
Извор: www.glassrpske.com
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.