RNU "Radio Brčko" Brčko distrikt BiH
BiH

Над РиТЕ Угљевик виси арбитража тешка 1,5 милијарди КМ

Foto: Arhiv

Када су крајем јануара 2024. године представници Рудника и Термоелектране Угљевик, “Електрогосподарства Словеније” и Холдинга “Словенске електране” потписали три уговора, према којима се угљевичко предузеће обавезало да ће Словенцима у ратама исплатити одштету од 67 милиона евра (130 милиона КМ), плус камате у износу од 58,2 милиона евра (115 милиона КМ) за неиспуњена предратна улагања у РиТЕ, чинило се да је тиме окончан вишедеценијски спор.

Овом арбитражом, која је вођена у Београду, РиТЕ Угљевик се тада обавезао да ће Словенцима испоручивати и трећину произведене електричне енергије све док термоелектрана буде радила.

У овом тренутку и даље се ради на имплементацији детаља споразума из ове арбитраже, а који се односе на камате, те накнаду штете за 2022. и 2023. годину, а уколико би се десило да се овај посао не заврши, РиТЕ Угљевик пријети још једна стара арбитража, коју је по основу улагања у ово предузеће још раније покренула Словенија, а која је тешка невјероватних 770 милиона евра (око 1,5 милијарди КМ) и која се води у Вашингтону.

Да би ствари биле јасније, Словенија је покренула два арбитражна спора против РиТЕ Угљевик, тражећи одштету по основу пријератних улагања, а арбитража која је прва покренута је ова у Вашингтону, пред Међународним центром за рјешавање инвестиционих спорова – ИЦСИД (није завршена), а тек онда друга у Београду (завршена у корист Словеније).

Дико Цвијетиновић, директор Рудника и Термоелектране Угљевик, подсјећа да је вашингтонски процес обустављен све до окончања београдске арбитраже, те поручује да су медијски написи у којима се тврди да је арбитража поново покренута лажни.

“Прво да кажем – арбитража у Вашингтону није никакав нови поступак нити било шта друго. То су неистине. Није враћена на дневни ред, арбитража у Београду је окончана, и сада је на реду имплементација те арбитраже. Као што јавност зна, први дио договора у вези с испоруком електричне енергије и плаћањем главнице дуга је регулисан са Словенцима. У току су преговори о преосталим арбитражним одлукама, то јест за камате и штету за 2022. и 2023. годину. Тако нема никаквог новог спора до окончања преговора по београдској арбитражи”, казао је Цвијетиновић.

Он је увјерен да РиТЕ Угљевик неће морати да брине за стари спор који чека у Вашингтону.

“Ако договоримо све ово што је остало око камата и штете за претходне двије године, као што смо договорили први дио арбитраже у Београду, а нема разлога да тако не буде, неће ни доћи до арбитраже у Вашингтону”, навео је Цвијетиновић за “Независне”.

Такође, оно на чему инсистирају надлежни у Републици Српској јесте да се арбитражни спор у главном граду САД не води против Републике Српске, већ БиХ.

“У овој арбитражи која је вођена у Вашингтону тужена је БиХ, није Република Српска ни ‘Електропривреда Републике Српске’ и сада је обавеза према БиХ да изврши ову арбитражну одлуку”, рекао је недавно Петар Ђокић, министар енергетике и рударства Републике Српске.

Идентичан одговор добили смо и из “Електропривреде Републике Српске”.

“Ова арбитража је покренута против БиХ и Правобранилаштво БиХ има увид у тај процес јер ми нисмо субјекти у тој арбитражи. То је усмјерено према БиХ и Савјету министара БиХ, те Правобранилаштву БиХ”, поручио је “Независним” Лука Петровић, генерални директор ЕРС.

Став по овом питању покушали смо у више наврата добити и од Правобранилаштва БиХ, тражећи да нам се одговори да ли су они упознати са тужбом Словеније, те да у случају да јесу – шта је до сада предузето и урађено.

Међутим, нисмо добили одговор на упит, а из кабинета правобраниоца БиХ нам је поручено да је она тренутно на путу па да покушамо поново другом приликом.

Извор: Независне

Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na USLOVI KORIŠTENJA.