Због раста цијене сирове кафе на свјетским берзама и у Српској актуелне су нове цијене омиљеног напитка међу становницима, те како кажу наши саговорници, постало је немогуће наћи пола килограм кафе која кошта мање од 10 марака.
Власник пржионице “Бел цафе” из Челинца Горан Тривић истиче да су цијене сирове кафе на берзама достигле максимуме, а све због суше које је погодила главне произвођаче кафе.
“Цијене сирове кафе су скочиле више од 100 одсто у задњих осам мјесеци, па је тако врећа од 60 килограма са 400 марака скочила је на 950 КМ”, казао је Тривић и истакао да је врло тешко предвидјети шта ће се дешавати у наредном периоду, управо зато што је кафа берзанска роба.
Да цијене сирове кафе расту и да то утиче и на наше тржиште, потврдио је и Драган Грбић, главни пржионичар у “Цаффемио”.
“На берзама су цијене драстично порасле, чак и преко 30 одсто у односу на прошлу годину. Сировина поскупљује из разлога што је мала количина кафе у понуди, а велика је потражња. Цијене скачу и на лондонској и на америчкој берзи”, рекао је Грбић за “Независне новине”.
Истиче да, што се тиче робусте, ту је највећи проблем, јер како кажу, она је сад у неким случајевима чак и скупља од арабике.
“Ми покушавамо на све начине да не подижемо цијене, барем не онолико колико би требало, већ само да се преживи”, казао је Грбић.
Истиче да је примјетно да је по маркетима немогуће наћи пола килограма кафе која кошта мање од 10 КМ.
“Према прогнозама, очекује се даљи раст кафе па чак и до прољећа”, казао је Грбић.
Митар Самарџија, директор “Бом импекса”, чији је најпрепознатљивији бренд ОМ кафа, каже за “Независне новине” да се цијене кафе одређују под утицајем многих фактора.
“Укључујући понуду и потражњу, временске прилике и шпекулације на тржишту, а за произвођаче кафе, трошкови производње, радне снаге и транспорта такође играју значајну улогу у одређивању цијена кафе”, казао је Самарџија.
Како каже, поред ових фактора, пандемија, геополитичка превирања, укључујући и актуелне ратове, допринијели су томе да је од почетка пандемије вируса корона до данас цијена сирове кафе доживјеле астрономски раст, а кључни фактори који су допринијели овом тренду били су повезани прије свега с поремећајима у ланцима снабдијевања.
“Мјере затварања и ограничења путовања успориле су транспорт кафе из земаља произвођача до потрошачких тржишта, што је изазвало застоје и повећало трошкове. Додатно, пандемија је утицала на доступност радне снаге у индустрији кафе, ограничавајући капацитете за бербу и обраду. Смањена радна снага у кључним фазама производње и дистрибуције довела је до кашњења и смањења у испоруци, што је имало директан утицај на цијене”, каже Самарџија.
Власник фирме “Фабрика кафе” из Бањалуке Дарио Бркић каже да, упркос сталном расту набавних цијена, још нису подигли цијену кафе, али истиче да су то већ најавили у својим локалима.
“Домаће врсте кафе су у посљедњих седам до осам мјесеци поскупјеле дупло, па је тако сада немогуће наћи кафу која кошта мање од 10 КМ за 500 грама”, казао је Бркић.
Горан Куртиновић, члан Управног одбора Удружења послодаваца угоститељства и туризма Републике Српске “Хореца”, истиче да, упркос високим цијенама кафе, не би требало очекивати више цијене овог напитка у угоститељским објектима.
“Сама цијена кафе на берзама не игра велику улогу нама у угоститељским објектима, јер на саму цијену кафе утиче низ других фактора”, казао је Куртиновић.
Недељка Нешка Илијић, извршна директорица Удружења грађана “Оаза” Требиња, истиче за “Независне новине” да је ово поскупљење нови удар на џеп потрошача.
“Пола килограм кафе може се наћи по цијени од 8,5 до 10 КМ, зависно од произвођача”, казала је Илијићева.
Истиче да смо таква нација која ће тешко одустати од испијања кафе, небитно је колика је цијена.
Грађани кажу да нова поскупљења нису никакво изненађење. Бањалучанка Сања М. каже да би било изненађење када би цијене остале исте.
“Кафа је већ одавно луксуз, а шта ћемо када смо је навикли пити”, казала је она.
Извор: Независне
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.