Неприхватљива је намјера изградње нуклеарног објекта уз саму границу Хрватске и БиХ, тј. да се на подручју Трговске горе депонују радиоактивни отпади из Словеније, као и други опасни отпади са територије читаве Хрватске. У свјетским размјерама, не постоји идентичан случај, гдје се 24 године истрајава на идеји да се противно вољи становништва и сусједне државе најопаснији отпади смјештају уз саму границу двије земље.
То се наводи у Декларацији о спречавању одлагања радиоактивних и других опасних отпада у близини државних граница, коју је данас у Козарској Дубици потписало 15 невладиних организација, а оне које желе да то накнадно учине могу да се обрате у општинском Одјељењу за општу управу и друштвене дјелатности.
“Интереси грађана и генерација које долазе, не смију бити у сјенци прилика за једнократне економске добити и политика које бјеже од одговорних поступања. Живот ријеке Уне, сјеверозападне БиХ као и БиХ уопште, брани се одговорним чињењима и супротстављању идејама које промовишу модел да у материјалном друштву све мора бити на продају. Животи нису и не смију бити на продају. Ријека Уна није на продају, није била, нити ће икада бити”, поручено је у Декларацији.
Марио Црнковић, предсједник Удружења “Греен теам”, рекао је да је, у једну руку, ово јасан захтјев ка свим институцијама у БиХ да раде све што је у њиховој моћи да спријече намјеру Хрватске да смјешта радиоактивне отпаде из нуклеарне електране, као и друге опасне отпаде који настају на територији читаве Хрватске уз саму ријеку Уну, односно у гранични појас.
“У другу руку, ријеч је о својеврсној платформи која позива на одговорно понашање у циљу заштите опстанка Крајине. Нама треба сарадња и заједнички развој, а не радиоактивни отпад у граничном појасу, потребан нам је одрживи мир, а не убијање перспективе будућих генерација, потребна је одговорност према садашњим и будућим генерацијама, а не неодговорни поступци који угрожавају егзистенцију како нас који сада живимо у Крајини, тако и оних који још увијек нису ни рођени”, рекао је Црнковић за “Независне новине”.
Позитивно је, како је додао, изненађен одзивом у Козарској Дубици, гдје је још једном замолио да остану сложни и отпорни на пропаганде које креирају ПР агенције из Хрватске.
“Није никаква тајна да друштво у БиХ има ороман број пукотина и проблема, које мајстори пропаганда користе да нас обесхрабре, да препустимо будућност и ријеку Уну на милост и немолост онима који желе угурати нуклеарни објекат у гранични појас. Ово је питање свих нас, овдје нема простора на подјеле по било којој основи, можемо се дијелити само на добре и лоше. Било која друга подјела коју нам намећу у овој борби за опстанак, је неприхватљива, јер ми ни други живот ни другу Уну немамо”, казао је Црнковић.
Драган Влајнић, предсједник Удружења младих “Прометеј” у Козарској Дубици, поручује да је потребно борити се свим правним и друштвеним средствима како би се одбранио сјеверозападни дио Републике Српске и БиХ.
“Ово је питање које мора поништити све разлике које постоје међу грађанима, јер је ово заиста опасно по животе грађана и представља кршење људских права”, рекао је Влајнић.
Живко Гога, предсједник Скупштине удружења “Еко Моштаница” из Козарске Дубице, рекао је да је Хрватска одабиром Трговске горе за локацију на којој ће бити изграђено одлагалиште радиоактивног отпада послала поруку, јер ће посљедице те одлуке имати општине у Републици Српској, од Новог Града до Козарске Дубице.
Он је додао да званичне институције морају јасније и гласније заузети став о овом питању, јер до сада није учињено довољно.
Декларација о спречавању одлагања радиоактивних и других опасних отпада у близини државних граница биће кориштена с циљем позивања европских земаља и институција да стану уз грађане са обје стране ријеке Уне и спречавања преседана да се нуклеарни објекти могу градити у граничним подручјима без сагласности сусједне земље, у контексту намјере Хрватске да нуклеарни отпад одлаже у комплекс касарне Черкезовац, чији се улаз налази само 850 метара од ријеке Уне, у самом граничном подручју БиХ и Хрватске.
Извор и фото: Независне новине
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.