Бринути о свом здрављу, пратити све промјене, радити превентивне прегледе и познавати ризике за одређене карциноме, кључни су савјети за смањење оболијевања од малигних болести. Препорука за редовни превентивни преглед вриједи за све категорије становништва, посебно за добне групе које су у повећаном ризику од оболијевања од тих болести.
Осим одређених добних група (жене 40+ година и мушкарци 45-50+ година), под повећаним ризиком су и они који имају позитивну породичну анамнезу тј. обољеле од малигних болести међу блиском сродницима (мајка, отац, сестра, брат).
Као препоруке за превенцију малигних болести из Завода наводе и здраву исхрану, довољно течности, физичку активност, престанак пушења и конзумирања алкохола.
Свјетски дан превенције карцинома (4. фебруар) обиљежава се ради подизања свијести о малигним обољењима, промицања начина превенције, дијагностицирања и лијечења те да би се побољшала квалитета живота обољелих. То је прилика за подизање опћег знања о карциномима и разбијању неких митова о томе.
Малигне болести спадају у хроничне незаразне болести те су, заједно са кардиоваскуларним болестима, дијабетесом и претилости, велики јавноздравствени проблем.
ФЕДЕРАЦИЈА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Према подацима Завода за 2022. годину, карцином бронха и плућа водећа су малигна обољења од којих је умирало становништво Федерације БиХ, са стопом смртности 48,1 на 100.000 становника. Од те малигне неоплазме знатно више умиру мушкарци, него жене, мада се кроз године региструје лагани пораст смртности жена од малигних неоплазми плућа.
Код мушкараца у 2022. години, међу узроцима смрти од карцинома, водећи је карцином бронха и плућа, те карцином простате. Трећа најчешћа врста карцинома од којег су умирали мушкарци у Федерацији БиХ у 2022. години је карцином колона (дебелог цријева), а на четвртом мјесту у 2022. години био је карцином желуца, те панкреаса као пета малигна неоплазма од које су најчешће умирали мушкарци у Федерацији БиХ у 2022. години.
Карцином дојке најчешћа је малигна неоплазма од којег су умирале жене у Федерацији Босне и Херцеговине у 2022. години. Други је карцином бронха и плућа, слиједе карциноми колона (дебелог цријева) и панкреаса, а пети по учесталости у 2022. години код жена у ФБиХ био је карцином јетре и интрахепаталних жућних водова.
При Заводу за јавно здравство Федерације БиХ успостављен је 2004. године Регистар за прикупљање, истраживање и интерпретирање података о сваком новом случају рака на подручју Федерације БиХ, кроз одређено временско раздобље.
На основу тих показатеља Завод даје приједлоге системских рјешења за скрининг програме и превентивне програме и учинковите контроле и систематске прегледе, а с циљем раног откривања малигних болести.
Карцином је појам којим се означава велика скупина болести које могу захватити било који дио тијела. Осим тог појма, као истозначнице се користе рак, малигни тумор и/или неоплазма. Оно што дефинира карцином као болест је брзо стварање ненормалних станица које расту без ограничења и шире се тијелом те захваћају друге органе као метастазе (пресаднице) које су уједно и најчешћи узрок смрти од рака.
Мушкарци у Републици Српској најчешће оболијевају од рака душника, бронхија и плућа, а жене од карцинома дојке, речено је Срни у Институту за јавно здравство Српске, поводом Свјетског дана борбе против рака – 4. фебруара.
РЕПУБЛИКА СРПСКА
Мушкарци у Републици Српској најчешће оболијевају од рака душника, бронхија и плућа, а жене од карцинома дојке, речено је Срни у Институту за јавно здравство Српске.
Три најчешће локализације рака од којег су оболијевали мушкарци душник, бронхије и плућа, затим колон /дебело цријево/ и ректум, те простата, док су код жена то дојка, колон и ректум, те грлић материце.
Карцином душника, бронхија и плућа код мушкараца регистрован у 495 случајева, колона и ректума у 461, а простате у 306 случајева. Код жена је рак дојке регистрован у 543 случаја, колона и ректума у 284 и грлића материце у 197 случајева.
Према подацима Регистра за малигне неоплазме, у РС је 2019. године било 5.927 новооткривених случајева рака – 3.050 код мушкараца и 2.877 код жена, док су од те болести умрла 2.864 лица, односно 1.674 мушкараца и 1.190 жена.
Од 2022. до 2024. године кампања се одржава под слоганом “Отклонимо недостатке у њези” /Цлосе тхе Царе Гап/, која има за циљ смањење неједнакости у приступу превентивним услугама, дијагностици, лијечењу и њези обољелих од рака узроковане мјестом становања, социо-економским статусом, етничком припадношћу и старошћу.
Рак је један од водећих јавноздравствених проблема у свијету, те осим здравственог оптерећења има велики утицај на шири друштвени и економски развој.
Малигна обољења у свијету
Према процјенама Глобалног центра за праћење рака /ГЛОБОЦАН/, број новообољелих од рака у свијету 2020. године достигао 19,3 милиона, а умрлих близу 10 милиона.
Према процјенама, новооткривени случајеви рака најчешћи су били на дојци /2,26 милиона/, плућима /2,21 милион/, дебелом цријеву и ректуму /1,93 милиона/ и простати /1,41 милион/.
Најзаступљенији облици рака у погледу смртности у свијету су били рак плућа /1,8 милиона смртних случајева/, колоректални карцином /935.000 смртних случајева/, рак јетре /830.000 смртних случајева/, рак желуца /769.000 смртних случајева/, те дојке /685.000 смртних случајева/.
Према процјенама Свјетске здравствене организације, очекује се да ће до 2040. године доћи до повећања броја обољелих од рака за око 60 одсто у односу на 2020. годину, при чему се највећи пораст предвиђа у земљама са ниским и средњим приходима.
Превентивне активности у погледу спречавања настанка малигних болести представљају кључни јавноздравствени приступ и најисплативију дугорочну стратегију у процесу контроле малигних болести.
Према процјенама између 30 одсто и 50 одсто смрти од рака могло би се избјећи смањењем кључних фактора ризика и спровођењем постојећих превентивних стратегија заснованих на доказима за превенцију рака, скрининг и рано откривање, лијечење и палијативну његу.
Око 70 одсто свих пријевремених смрти од рака у свијету региструје се у неразвијеним и средње развијеним земљама.
Већина пријевремених смртних исхода од рака у овим земљама јавља се због разлика у нивоу образовања, прихода, мјеста становања, етничке припадности, расе, пола, сексуалне оријентације или старости.
Приступ ефикасним стратегијама за превенцију и рано откривање малигних болести, према Свјетској здравственој организацији, укључује акције на нивоу држава, укључујући законодавство, у комбинацији са активностима повезаним са промјеном понашања појединаца и заједница, којима се код јавности настоји подстаћи свијест о кључним факторима ризика за оболијевање од рака /пушење, штетна употреба алкохола, гојазност и недостатак физичке активности, изложеност загађењу, карциногеним супстанцама и зрачењу, заразним агенсима/, те предузети мјере против тих фактора.
Извор: БХРТ
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.